Школски лист

60 —

Друго је дакако иитање, да ли је овај поступак као и његови предходници ноникао из праве потребе. За ученике такове књиге већ по самој нарави ствари нису, а учитељима нису нужне, јер сумњамо да има учитеља, којима би требало рег 1оп§иш е!: 1а4ит износити сва нитања и одговоре, који ее сами од себе намећу ири ирактичном раду и који могу и друкчији бити, па да буду ипак добри. Догматизам и у овим стварима до у ситнице терати не би никакве цељи имало, а неби било ни могуће. И најкраснији предмет изгуби интерес таким дугим трактирањем. Данас и сами стручни листови доносе врло ретко таке ситничарске методичне израде, а нама ево даје г. Милетић (зацело у похвалној ревности) цео низ поступака само за један предмет и то за једаи само саразмерно мален део тог иредмета. Учитеољ треба да има здраве методичке назоре уопште, а те добије колико је за ночетак нужно у учитељској школи ; нримењивање тих назора у школској практици ствар је индивидуална и мења се временом и код једиог истог учитеља. Овим нећемо да побијамо несумњену важност угледних предавања, која су код свију нанредних народа уобичајена; она служе усавршавању у учитељској вештини и јаком су побудом зашто ваљанији и нотпунији рад. Како је код нас мало прилике за така иредавања, то их у неку руку замењују књиге г. Милетића и ми их с' тога као зрело израђена дела нрепоручујемо особито млађим учитељима. Уједно да уиозоримо г. писцана неке неиотпуности. На с. 3. одмах у иочетку вели, да се разломак иише са две бројке (циФре), а треба да је речено : са два броја, јер у броју може бити и више циФара, те се тако може и бројитељ и именитељ састојати из више бројака. У деФиници ји децималног разломка (с. 9.) сасвим би изоставили, да „се све на десет једнаких делова деле," јер у тој Форми неће то иикоме разјаснити, шта је децималан разломак. Исго тако цео одељак о уметању ништица пред децималне бројке није нимало нуждан, а може веома да забуни, јер је стављен на место, које му не иде. Готово увек казује се, да јединице стоје на „најмањем" месту (уместо најнижем). .V истом смислу говори се и о „највећем" (место највишем) месту. На с. 39. иште се од ученика да множи 3*26 са 16 без обзира на децималну тачку. Кад је исти свршио, пита га учитељ : „Да ли си ти заиста множио 325 V" а ученик треба но постунку да одговори : „Нееам." Али је он бо'ме заиста множио 325, кад се није обзирао на децималну тачку. На с. 44. у правилу за делење децималних разломака са целим бројем није обзир узет иа околност, кад децималан разломак стоји сам без целог броја нред њим. У задаћи на истој страни: „Кад 1 Хл. вина