Школски лист

89 —

110 оној речи: Негошп Ш11 похае, атеп^еа НЈрросгаУа. Шекспир, Милтон, Молијер, Русо, Данте, Макијавел, Шилер, Гете, нити имаху чувепих родитеља ии чувених синова. Ових иримера има пуно. 0 талентима само то стоји, да не беху деца од глупих родитеља. А што нема сваки сл. муж и сииа славна, као оно Давид Соломона и Филин Александра и Немања Саву, узрок је и то, што не изађу деца сва на оца, него осим матере чак на деда, цар Душан на Милутина, и има те изађе чак на прадеда. Најноеле не може ни бити много нримера од ових атавизама, јер ту треба многе прилике да се стеку. Сви примери из наше историје још нису покупљени, а нримери из туђе историје иеће запимати, зато ћу само имена навести, па ко хоће може животописе читати у сваком већем конверзационом лексикону. Тако су иа пример астрономи Касики и Хернглови, хемичари Сосири, сликари Холбајни, музичари Бах-овп, државници Нит-ови, инџењери Бринел-и и други. Толико о наелетствима нојединих људи а тако иде и наслетство парода и целога рода љуцког, и тим раст телесних и душевних особина. Сваки мора признати, да свако потоње колено љуцко наслеђује сва знања и вепггине од предака; а што неки не признаје, да и особе (индивидуе) паслеђују све веће умне моћи и веле: како се неда тело човека извући, истећи, да буде за аршин дуже, тако ни душа и ум: то је врло погрешно и ми па суирот велимо: као год што се да извести и велики сој пасмииа у стоке, тако се да извести и велики сој ил род у људи; нека се само највиши момци жене највишим девојкама, па ми смо уверени, да би овим већ за неколико колена средња виеина у људи знатно већа изашла, него што је данае. А што је можно у ногледу оеобина телеених, ието је то можио и у ногледу особина душевних. Истина мн верујемо, да су на почетку била ева племена љуцка једнако одарена, а што се данас пе могу ни из далека мерити знањима и наукама дивљачка и црњачка деца с децом белих и образованих народа, то до других околности стоји; али кад би се кроз више колена све иајбиетроумнији црнци женили све пајбистроумнијим цриицама, и од њихове деце женили ее и удавали само најбистроумнији, а другима не дало, да народа множе, то смо уверепи, да би се умност у њихза кратко време јако дигла. А тај се нроцее свршује по целом евсту сам од себе. Свуда има онај, који је умом и науком претежнији много више нзгледа, да нре оснује породицу, него туни и глупи, те тако ее у тишини само од себе