Школски лист

— 98 —

ВЕЖБА&Е СЛУП И ГОВОРЛ. (Као припрема за читаве.) III. ГГошто ученици науче познати оне јасније сугласе, предузимају се остали по реду у буквару назначеном, као: с, ц, ш, # ч, ф, т, к , ћ, х, п, ј, ц. Код ових сугласа особито се пма иазити да се науче деца распознавати дотичне гласове не само у почетку него још више на свршетку речи. Поступак је нри учењу овај : 1.Учитељ покаже деци ствар, које се име почиље са дотичним гласом и пошто кз разговора дозна., да деца ту ствар иознају, унути их да нађу у буквару њену слику. 2. Учитељ даде, да једно дете ту реч на слогове растави и да каже које је нрви слог. 3. Једно прозвано дете има тај први слог растворити на гласове, а за тим одмах друго опет дете има исте гласове спојити у слог. Ово се чини у внгае нута једно за другим тако, да се најнре прозивају бистрија деца, па онда п слабија да слогове растварају на гласове, и гласове спајају у слогове. 4. Поново се пита ; које је првн и које је други глас и опет се растављени гласови у слог спајају; за тим се пита које јс самоглас, а које је суглас, и још се захтева да деца покушају спојити самоглас са дотичним новим сугласом тако да самоглас буде папред а суглас да се њему придодаје. Овако се поступа са впше реч"и, које се ночињу са дотичним гласом, при чему се пази на то, да се при растварању употребљују таке речи, у којих се први слог састоји пз спајања дотичног сугласа са самогласима а, е, и, о, у. 5. Пошто се деца добро извежбају у растварању најнростијих слогова, гато се само из два гласа састоје, предузимају се за растварање и једносложне речи, у којима се налази по два позната сугласа, као и оне речи, у којих се у првом слогу налазе но два или више сугласника. По