Школски лист

— 99 -

себи ое разуме да при оваким првим покугаајима учитељ мора најпре дотичну реч или сјгог на гласове растворити, иа тек онда захтевати може да деца то исто чине. 6. Учитељ покаже ону другу слику и пита за име стварп, коју слика та представља, захтевајући сад већ да и деца ту реч растворе на гласове и да изнађу свргаетни глас, који се обично на свргаетку речи боље чује него на ночетку или у среди. Ово изналажење дотичног сугласа на свргаетку речи мора се предузимати много иута, н то на вигае речи, што се тим истнм сугласом свргаују, па које речи мора учитељ децу сећати. За пример радње нека послужи ово: Учитељ покаже деци један гаегаир, и ппта: Како се зове ова ствар ? (Шегаир.) Реч шептнр растворите па слогове! (Шентир). Које је први слог? (ПТе) Које је други слог ? (шир). Растворите првп слог на гласове! (Ш'е') Спојте ! (гае). Које је првн глас? (хп') Други глас ? (е'). Спојте! (гае). Које је ту самоглас ? (е). Загато је то самоглас? (Што се може сам за себе подпуно изговорити.) Погодите јога коју реч, која се почиње са ш! (Шана, гапло.) Од речи гаегаир растворпте други слог на гласове! (ш-и-р). Шта је насликано у буквару нокрај шешира? (Миш). На колико пута изговорим ја ту реч мига? (На једанпут.) Које је први глас у тој речи ? (м'). Које је други глас? (и). Шта се чује у речи „мига" носле гласа „и."—(га). На овај начин уз припомоћ дотичних ствари, особито онаких, које се у гаколн налазе, и уз припомоћ слика у буквару нредузима се растварање речи на гласове и распознавање нејасних сугласника, и овим вежбањем има се постпћи то, да на свргаетку пете и птесте гаколске недеље почетници кадри буду сваку реч и сваки слог на гласове растављати и поједине гласове у слогове снајати, а у слоговима распознавати самогласе од сугласа, и све гласове, који се у нагаем језику