Школски лист

— 141 —

средство, које саразмерно том своје место дозвољава мађарском говору, у колико се размножује у ђака материјал мађарских речи". (XV.) „Одговор ђака иа питани иредмет нека се по његовом назору чује" (XVI.) „0 тога у следећим лекцијама већ ће се умаљавати појасњавање предмета српским језиком, а у колико је учитељ већ од првих лекција, погледом па упорабу предмета довољно поучен, начелно ночну и одговори деце на такове изостајати." „Учитељ поучи децу предбежно у слоговима на то удешеним, и тако разговор прилагоди, да деца при помоћним питањима, сама одговарају на све иитајуће слогове разговора" (с. 93.) Мислимо да су ови примери довољни, да нас увере, какво конФузно дело пред собом имамо ! — Високо министарство уложило је толику ревност у донашање 18. законског чланка, па би добро било, да је исто тако ревносно било и нри пружању средстава, којима би се могла што лакше постићи истакнута цељ. Али ово српско „руководство" не показује то; тако као гато је слабо ће оно помоћи нашим учитељима!*) 17. Село Злоселица и учитељ Миливоје написао М. Ђ. МилиКевиЛ. У Београду у државној штампарији 1880. 16° с. 337. Цена 2 динара. Заслужни писац „на растанку своме с министарством просвете" иосветио је ово своје дело „учитељима и учитељицама основних гакола и свима онима с којима је деветнаест година радио у гаколи и о гаколи." Те ће књига ова највећма и интересовати, ако јој и јесте садржај тако красан, да заслужује гато више читалаца. У пријатној слици износи нам се благословено делање правог народног учитеља и покрећу се многа педагошка и сбцијолошка питања, којима се особито у нагаем народу мора да посвети велика нажња. Особито нам годи свеза, у коју је писац ставио учитеља са свећеником. Свећеник и учитељ могу много добра да учине, ако се узајмно потпомажу, а неописано много квара, ако један против другог иде. Кад би се само чегаће на то помигаљало! Хвала писцу, гато се искусним пером и погледом зауставио и на тој страни ! Како српско учитељство с ону страну Саве нема свој засебан орган, то нам је угодна дужност, да се поштованом писцу захвалимо на посвети, којом је отликовао учитељство, а уверени смо да оно с нама заједно

*) Кад је уредник овог листа у свом својств/ као управитељ учитељске школе у Сомбору у свом мнењу поднесеном сл. III. С. (в. 4. бр. III. Л). навео ме!>у ки.игама, које треба учитељи да набаве, и горње дело, онда он то дело нпје имао још у руди, него га је просто ставио по препоруци високог мпнистарства просвете, које се налази у самој министарској наредби од 29. јуна 1879. под V. У.