Школски лист

— 140 —

29.000 школа, 1,600000 уч., 56 уч. на 1 школу, а на главу 60 н. — Италија има 28,000000 ж., 47000 школа, 1,900000 уч., 40 уч. на 1 школу, а на главу 36 н. — Русија има 74,000000 ж., 32000 школа, 1,100000 уч., 36 уч. на 1 школу, а на главу 12 н.

КМЖШИ ШКАЗН. 16. Уељегкбпуп а тадуаг пуе/п /апНахага 8%ег[> ајки пергзкокЊап. Тат1:бк вгатага зг*ћа Огоо УИтоз кјг. 1ап^е1и§'уе1о. Еог(ШоШх Ророегса У/и!) 8апс1ог. Е1зб гезг. Други наслов: Руководство к изучењу мађарскога језика у народним (сриским) школама. За учитеље нанисао Вилим Гро краљ. надзиратељ школа, Превео са словачког Аца ПоиовиК Зуб. Први део. I. и II. разред. Дућанска цена: 24 новч. У Будимпешти. Собственост кр. угарске државе. 1880. 16° с. XVI. и 135. Нећемо да говоримо о потреби или уираво излишности овог дела са педагошког гледишта: после сјајних говора наших честитих посланика на угарском сабору било би то посве сувишно. Законски чланак XVIII. од год. 1879. донесен је и српски учитељи у Угарској морају српску децу, још пре но што српски науче, учити маџарски. Стојећи пред том чињеницом срнски учитељи би радосно ноздравили евако дело, које би кадро било, да и.м олакша тај теретан носао. Дело тако треба да је разговетно српски наиисано, да неби учитељи имали да се боре иоред тешкоћа, које ће им више мање наметати стран језик, још и са тешкоћама неразумљивога упућивања матерњим језиком. Писац или преводилац таког дела морао би најнрво да разуме добро српски. Може ли се то рећи за писца, који нише о „нудећем му се материјалу"., о „теловежбајућој државној школи" и „теловежбајућем простору", који говори о свом „руководећем делу" и који нам кроз целу књигу нружа „наочно нрнмењење" и „повторавајуће вежбање" (на једном месту „повторително")? Г. нреводилац није себи на жалост дао ни толико труда, да се унозна са нашом школском терминологијом, зар би иначе уместо: реченица писао скоро свуд „слог" и зар би апстрактан појам био онда „одвучен"? Па тек какве су то реченице, што их ниже г. Поновић! Који ће наметан човек наћи излаза у лабиринту оваких речи, које би „тобоже" требале нешто да разјасне и од којих неколико угледа ради овде наводимо: „С тога иокаже мађарски именовати имајуће се предмете, да чулима схваћати њихова својства даде, да се извзде, или сам изведе оно, што је речима разјаснио." (Предг. XIV.) „Матерњи је језик