Школски лист

— 130 —

може бити ме1)у Хришћанима других иародних гакола, ван вероисповедних. Побожност, поштење и трудољубље јесу три најглавније подпоре образовања народног и народне среће. Кад би деда нростога народа научила у школи читати, писати и рачунати и више језика говорити а неби се образовала у духу свете вере своје и благонравности, и кад би се за време дугог гаколовања свог и после овога одвикла од пољског, тежачког и домаћег посла, а навикла читању којекаквих забавних, па можда и развратних књига, онда би гакола служила на нронаст а не на срећу и напредак; јер од такове морално и религиозно забатаљене деде постају људи без карактера, људи сувигае разњежени и мекани, склоњени само за себична уживања, а такви су људи ио другатво човечије веома опасни. Вредно је споменути овде речи једног знатног владаоца натнега времена, који огорчен насртањем и нападајем развратне младежи, јеоенас ове речи из дубљине срца каза народнпм старегаинама земље своје: „К вама се обраћам родитељи дечији; водите децу своју путем истине, путем вере, поштења и добра, да непостану од њих злочиндп, него честити, ваљани и вредни људи и кориспи чланови другатва човечанског!" И доиста, где родитељи и учитељи иеумеју или неће да просвећују младеж у духу вере п поштења, тамо се лако прицепљује и прима лажна и обмањљпва наука, тамо овлађује охолост у добру, а очајање, оти мање, грабеж, убијство и самоубијство у иевољи; тамо је она проклета земља Инђија, — о којој се у нашим старинским песмама прича, — где непоштује млађи старијега, ие с-лушају деца родпте.ље,- родитељи закон погазпше, н где сва безакоња брзо и нагло маха отимљу и народ упропагаћују. Но ако се с пуним правом може казати, да су у свију европских народа народне гаколе до скора биле