Школски лист

— 131 —

школе вероисповедне, то се особито и ио иреимућству нризнати мора, да је српска народна школа свагда била школа вероисповедна, школа, која је цркву православну и народ срнски везивала у једно цело и спајала у најтешњу заједннцу зарад одржања н обстаика, зарад среће и напредка народнога. Само така школа и данас може нама од праве користи битн. Само таку школу жели имати сав српски народ. Верозаконски значај народне школе немора безусловно обухватати и спољашњу школску управу, премда треба по праву паше црквене самоуправе и спољашња управа школска да је у рукама пашнх црквепо народних власти. Али унутарњн дух, који у нашој народној школи влада треба да је у сваком случају дух побожностп и родољубља. Школа српска је паладијум свете прадедовске вере и миле народностп наше; онаје верна хранпте.&ка и образоватељка нашег лепог матерњег језика и расаднпца добрих обичаја и народних врлина; њу нам ваља брижљиво чувати н својски неговати као зеницу ока; јер док њу имамо, никоја нас невоља савладаги, никоја нае сила упропастити неможе, а ако њу изгубимо, изгубили смо једну од највећих светиња наших а с њом ћемо и остале светиње наше ослабити и нзгубити и нестаће нас са лица земље, пак ће деца и унуци наши можда с презирањем говорити о језику, народности, обичајима и о вери Својих праотаца, који их ненаучинте чувати и иоштиваги те светнње своје. (Свршиће се.) В.

НАЈВИША ЗАДАМ ШКОЛЗЕ. За чим треба да нам је у нашим пародним школама сада највише с.тало ? На тако важно тштање нуждап је сада у тојгико пре јасан одговор, у колико с дана у даи искуство иоказује, да се на народну школу најпротивсловнији захтеви стављају. Једни ишту, да се у школи нешто господарства учи, да би нам се