Школски лист

133 -

Мошерош рекао : „Велики судија над звездама не ће те једном нитати, Н1та си читао ? колико си студирао ? колико језика говориш ? умем ли вешто проповедати ? Него ће питати: Детешде људства, како си живовало ? шта си урадило ? С тога су сви велики педагози од Коменскога до Хербарта, морално образовање младежи сматрали као главну ствар, и велики учитељ свију учитеља, Христос, за то нам је ноказао идејал сваког васпитања овим речима: Будите савршени као што је и отац вага небески савршеи. Нема сумње да се моралност код младежи понајпре мора узети на око и то данас више него икада. Ја доиста нисам иесимиста, те не гледам прилике људскога живота кроз дрне наочари, али једно оиет морам рећи, да је лена врлина српске вере, српске вредноће и ваљаности и јачина карактера ударила назад. Колико их дан данас има, који ти у очи иле — миле, а за тобом свакојако говоре! Колико их је, који много обеКају, а мало сверују ! Новац, части и уживања — то су три идола нашега времена, којима се свет клања и којима се моли, као оно Израилћани златноме телету у иустињи. Људи хоће данас у што краћем времену новаца да накрме, па да их опет у што краћем времену нроФрћкају и протрандају. Отуда у новије доба „ Ак^Геп8с1тт<1е1 еп §гоз." Псалмоневац вели: „Господе, само кад тебе имам !" но данас се вели: „Господе, само кад новаца имам!" И к томе материјализму, комеје срећа у новцу, у уживању и у томе, како се може доконати високе части, долази још непрестана распра између народних и црквених партаја, које се супротице подражују. У колико су жалосније ове прилике, у толико више имамо основа у нашим народним школама полагати главну важност на строго морално васаитање и на здрав заит. Ми морамо чинити своје, да нам деца буду честити и ваљани карактери, који се не ће повијати и новодити по сваком ветру и по свакој науди. Пре свега морали бисмо најстрожије лажи на пут стати, указала се она у буди којем виду. Треба децу на истинитост да привикнемо. „Боље је поклизнути ногом него језиком." На даље треба нам се постарати, да деца науче ценити, љубити и иоштовати ауторитете. Данас је посве нестало реснекта пред ауторитетом. На споменику код Термопила, где је негда 300 Шнартанаца у јуначкој борби изгинуло, изрезанје био красни запис, који овако гласи: „Путниче, кажиуШпарти, да смо ми нали овде сви нокоравајући се њеним законима." Данас напротив скоро нико не респектује закона ни права, ни божијих, ни људских власти; субјективност иојединаца хоће и не ће да чини, што јој је кад воља. Свак хоће да буде ауто-