Школски лист

— 137 —

дира, јер то би морало бити, да је гравитација... битно својство материје." Из тих речи се види, да је Њутн тада мислио, да нојаве гравитације пе може да схвати наш ум; не можемо их сматрати као нужне по природи; да узрок за њих нађемо, морамо прибећи једном божанственом бићу у природи. Доиста исказује ову последњу мисао Њутн саевим јасно у својим писмима Бентлеју, а нознато је такођер, да се Њутн, од како је дошао на ту мисао, еве више бавио теологијом и да се последњих година свог живота иекључиво занимао проучавањем библије. Свеза између густине житељства и смртних случајева. Др. Гагг изнашао је, да број смртних случајева расте еа густином житељства. Он је свих 619 дистрпкта, у које се раздељује Енглеска и Уелс, иоређао у групе по броју смртних случајева и доказује, да све те групе сљедују његовом закону. Тако у Ливерпулу, најгушће насељеиом (63,823 житеља на квадр. миљу) и најнездравијем дистрикту умире годишње 39 житељства. Закон тај може се и овако исказати: Што су ближе људи једно другом, у толико мање живе. Бројање житељства обављано је до сад по различним државама по различитим ила : новима, те је тим било јако отештано сравњивање добивених резултата. 31. дец. 1880. (ио нов. кал.) обавиће се ирви пут од како је светске новеснице бројање житељства у свима културним државама у Европи ио једном илану. Ово мећународно иодузеће. мора обрадовати сваког пријатеља напредка!

ШКОЛСКЕ ВЕСТН. (Из Темишоара) нам јављају, да је тамошњи кр. уг. државни школски иншпекторат под 29. нов. пр. г. бр. 2338 свима ноДручним среским властима ради увађања у школе нрепоручио Какујајев „Мађарски буквар," што га је г. Ј. Поновић, уиравитељ више женске школе у Панчеву, нрерадио за срнеке школе, заједно с „Упутством" за тај буквар. (Треки збор шајкашких учитеља) сазива иредседник тог збора г. Ј., Ајдуковић за 7. мај у Доњи-Ковиљ. (Учитељску спуаштину за иодручје пожешке и иакрачке иоджуианије и града Пожеге) с.азвало је кр. надзорништво за пучке школе у Пожеги за 3., 4. и 5. авг. п. р. т. г. у Пожегу. (11о закоиском иредлогу о уреЈјењу шмншија и реалака^) што га је поднео угарски министар просвете земаљском сабору,