Школски лист

— 149 —

жер, око кога се има поглавито обртати сав рад школски. Само овако васпитање кадро је дати деди нашој идеалии поглед на живот и узвишени полет ка усавршавању у врлинама хришћанским и човечаским. Само они могу бити добри учитељи и васпитатељи младежи српске, који су верни синови свога рода и своје свете цркве и људи пуни поштења. Тек уз те особине важи и умно образовање и стручно знање њихово, али без оних главних особина од врло сумњиве су важности потоње две особине учитељске. Српски народни учитељи, — ако су прави пријатељи свога народа, — нека се окану сленог подражавања туђинству, иека одбаце све варљиве сањарије и покушаје, за, које ми и народ наш нисмо дорасли, који у нас смисла никаквог немају, и који нас овако слабе и нејаке лако упропастити могу, па нека прену на својски и свесни рад око подизања и ширења праве умне нросвете, око оплемењавања срца и снажења воље поверепог им подмладка нашег, једном речи око васинтања младежи на основу наслеђених светпња наших, а то су: име, језик, света православна вера и добри наши домаћи, народни и побожни обичаји, који нас сачуваше за време нетстољетног ропства и који нас носле толиких мука и пропасти кроз све беде и невоље срећно нроведоше и ирокрчпше пам пут за ускрс из дуготрајпог мртвила у новп п лепши живот, у живот просвете и свестраног напредка, који ето већ прозиремо, а који ће јамачпо дочекати и живовати наша деца и унуци наши, ако им ми у овом кобном времену кадрн и вољни будемо сачувати наслеђене светиње наших славних праотаца ! Православиа вера и ирава човечаска просвета, кад се обадвоје схвате како ваља, нестоје ни мало у оиреци једна према другој, иего се узајмно подпомажу и попуњују, и заједнички најснажније уиливишу на усавршавање' и уређење како појединих људи, та-