Школски лист

— 150 —

ко и целих народа; јер умно и дружевно образовање само у најтешњој свези са благонравнонгћу благотворно утиче на људе и народе, а ираве благонравности нема иити може бити у народу без чисте побожности у духу оне вере, која се вековима сродила и спојила са народом тим и постала с њиме једно и исто, као што је то код нас Србаља, и било у нрошлости, и јесте у садашњости, а ваља да остане и у будућности нашој. Чувајмо дакле нашу православну српску школу као највећу светињу своју, не само од сиољних нападаја него је још већма чувајмо од унутарњих њених непријатеља, који хоће у школу да увуку назоре противне основнма наше свете вере; неделимо и нерастављајмо школу од цркве, него се старајмо, да се света заједница између цркве и гаколе и братски савез измећу свештеника и учитеља креии и снажи на свестрану корист и срећу народа нашег; иштимо да се и оне наше школе у Славонији, Хрватској и крајини, које су испод наше автономне црквено-народне управе немилим околностима одузете, по енергичном заузимању преосвештеног епископата нашег и црквено-народног сабора, што скорије поврате и по самој спољној управи својој у крило наше цркве, а и дотле, док стоје те школе изван домашаја автономних црквено-народних власти нашнх, нека је најглавнија брига нравославног епископата и свештенства, општина и свију свесних српских грађана, да те школе буду и остану српске, да у њима Срби буду учитељи а српкиње учитељице и да се у тим школама деца наша у свом милом матерњем језику и писму и у својој светој вери васиитавају: да деца и учитељи цркву недељом и нразником нолазе; да свештеници наши брижљиво предају науку вере и да трудом својим учине, да се деца и у тим школама са црквеним језиком и црквеним појањем добро упознају, па у цркви, у шко-