Школски лист

— 152 —

хтеви не протежу се само на малени прос-тор школске собе, већ морају ићи на поље у јавни живот. Наша младеж по улидама мора се опет у корду узети и у њу улити респекат пред законом и 2 }е ЛОм. Но не треба заборавити, да се истинска моралност тек тамо може наћи; где је и истинска релжиозност. — Није апсолутно истина, да моралност једног човека од његовог религијског схватања геар. од његове вере зависи. Гетова изрека: „Какав је ко, онакав му је и Бог" од великог је значаја. Јер ни по што није све једно, представљао ја свог Бога као осветничко и крвничко биће, или га ееби замишљао као оца љубави, као Бога верности, као највиши идејал најчишће моралности. И у том ногледу нам даје хришћанство највише и најбоље, што се само замислити може; јер, као год што нам хришћанство нашег Бога представља као узор сваке еавршености, тако нам оно представља и Христа, сина божијег, као да са Жан Паулом речем — као пајвећега међу најчишћима и као најчишћега међу највећима, Па шта иште тај узор од нас ? Ништа друго: „Дао сам вам иример, да следујете стопама мојима!" То је кардинална тачка, до које све стоји. Овде је ироба хришЛанства. За то би и тешка неправда била, кад би се ишло за тим, да се оснују и подигну нехришћанске и неконФесионалне школе, јер би се тим од народа узело оно, што му је најпрече. Ама не може се то рећи: Ево, на једној страни је хришћанство, то је једна ствар за се, — а ено, тамо на другој страни је моралност, то је такође једна ствар за се —, јер хришћанство и моралност тако су тесно једно за друго скопчани, да се не дају раставити. Већ хришћанство само по себи је највећа моралност, најбољи хришћанин је уједно и најбољи човек! С тога нам се је што већма бринути, да нам од наше младежи постану религиозни људи и прави хришЛани. Само се морамо уједно и за то постарати, да се хришћанство не сматра као какво старо здање мртвих мисли, него га треба деци као живот у срце усадити, као блажени живот, који опет блажени живот ствара. Ово је једно за чим треба да нам је у нашим школама сада пре свега стало: за строгим еасшитапем ка моралиости, за добром религиозношћу, проникнутом школским редом. Али наше школе нису само заводи за ваепитавање, него и заводи за настављање, с тога је и оиравдано, да ми, с погледом на наставу на ово нитање одговоримо: Шта је на овом пољу за нашу децу еада најнужније?