Школски лист

— 187 —

аромом, имају у себи тако мало сласти, да би она.ј, који је у нашим пределима јео то воће, рекао за норвешко, да ннје зрело. Та „иремост" (да се послужим изразом нашег духовитог несника дра Лазара Костића) између ароме и сласти носматрана је и на плодовима португалским. Близу Коимбре расте грдна множина јагода; све су велике и јако слатке, али немају скоро никаква лшриса. То исто вреди за нортугалска вина, кад се сравне са мирисавим вином са Рајне. Из посматрања тих изводимо, да арома зависи исто тако од светлости као сласт од топлоте. То иојачање мириса, које долази од непрекидног утицаја сунчане светлости, узрок је, да се много наше најукусније иоврће не може у Скандинавији јести. Обичан целер, који је веома брижљиво негован близу Христијаније начкном, који је уобичајен у Енглеској и који се снољашње није ни у чем разликовао од биљака, које су непосредно донесене из Енглеске, имао је љут, непријатан укус кад се сравни са блажијим енглеским биљкама, које пријатно мирише. То исто важи и за бео и црн лук. Тридесетогодишња посматрања г. Шибелера не дозвољавају, да се сумња о овим чињеницама. Практично се оне дају употребити у Норвешкој за гајење у великом онихароматских биљака, од којих се добијају изхлапива уља. Жз многобројних експеримената г. Шибелера дају се извести ови резултати: 1.) Пшееично зрно, које је добивено у нижем пределу, може се успешно пренети на виша места (на високе ФЈелде), па сазреће тамо пре и онда, кад је средња температура нижа. Ако је тако семе гајено више година на највишој висини, која још чини могућом његову културу, онда се оно може опет натраг донети на своје првобитно место, па ће нре зрети него друге биљке, које нису мењале место. То се исто примећава код семења, које је пренето из јужнијег иредела и опет натраг. 2.) Семе, које је донесено из јужнијих предела (претпостављајући могућност културе), буде веће и теже и исто семе, кад се опет иатраг донесе у првобитну јужну домовину, бива постепено мање док се не поврати на своју нрвашњу величину. Та иста промена примећава се и на липгћу и цвету различитих биљака. Даље је нађено, да су биљке, што су никле из семења, које је сазрело у еевернијем пределу, тврђе и веће него на југу и да боље издрже велику хладноћу. 3.) ТТТто даље на север идемо — у границама могуће културе — то већма развијена боја у цвету, лишћу и семену. Исто то вреди и за мирис, а шећера напротив бива у биљци све мање, што више на север идемо.