Школски лист

— 191 —

згодније извести могу из психологијске науке Хербартове, а друго тим, што је књига намењена хришћанскому учитељству. Што г. писац у нредговору наговешћује, то читатељ с радошћу у књизи овој као подпупо добро изведено наћи може. У њој се наука о васпитању оснива на психологији и на моралној филозофији , и генетичним редом из психологијских нравила изводе се педагогијска, што је и за схваћање и употреблење читатеља и ученика врло нуждно и чиме се јасно показује свакоме да је педагогија управо употребљена психологија и етика. Но при том писац је своме делу дао иоглавито значај педагогије хришћанске нризнавајући слободно и без зазора, да се подпуно и нраво васпитање и усрећење човека најлакше и најбоље постићи даје васпитањем у духу оних најсветијих начела, која је син Божији Исус Христос човечаству благовестио. Овај хришћански тип особито се изражава у оним оделењима ове књиге где је говор о образовању ума (§ 44.) о религијским чувствима и њиховом образовању (§ 57. и 58.); о сучуству (чувству симпатије) и о љубави, (§ 64. и 65); о моралним идејама (§. 78.), о цркви, као важиом Фактору при васпитању (§. 106.); о школи према дому, држави, и цркви (§. 111.); о сврхи и средствима васпитања (§. 119. и 120.) где се са одушевљењем хришћанским препоручује родитељима, васиитатељима и учитељима света дужност: „да млади нараштај васпитањем нриводе најсавршенијем узору и нраизвору свију врлина Исусу Христу, јер у њему се стичу све ћудоредне идеје, у њему је све што је истинито, што је праведно, што је пречисто, што прељубезно и славно (Фил. 4, 8). К њему ваља дакле привађати узгојеника (васпитаника) да се у њему усавршава и у његово обличје преображава те да узмогне ускликнути с апостолом: „.Ја живим, но не живим ја, него Исус у мени живи. (Гал. 2. 20)." Овако је са згодним доводима из светога писма пуна ова књига, што ваљаности њеној придодаје и прави хришћански тип, као што се то и у делима најславнијих хришћанских немачких иедагога, наиме: Сајлера, Ротелса, Келнера, Ријега, Цилера, Бормана, Шица и других са услађењем читати даје. Ја који у српској учитељској школи сомборској од 1858. год. иедагогију на основу психологије и етике, а у духу хришћанском српској младежи предајем, особито се радујем што је врсни писац тим истим путем пошао, ког ја за најваљанији и за нас најспасоноснији држим. (Свршиће се).