Школски лист

се снагом стараЈу, да оно што више корисних књига издаЈе и јеФтином ценом по народу растурује. И д[)уги суседни народи имају такова корисна друштва, као штојесв. јеронимско уХрвата и друштво св. Мохора међу Словенцима. Желити би било да и код нас свештеници и сви родољуби срцу приме ваљани предлог врсног нашег писца г. Ст. В. Поповића, који је стављен у овогодишњем „Орлу," па да се својски заузму, да се по предлогу том и у нас што скорије друштво св. Саве оснује, које би корисне ваљане књиге српске за народ издавало и јеФтином ценом здраву душевну храну народу нашем иружадо. (В.) (Најбољи аагтр за штампу ) је напир жућкаст (шамоа). Такав напир најмање шкоди очима и из тог узрока препоручен је не давно из Француске, а сад се већ све више тражи и у аустријским папириим Фабрикама. На таком папиру штампан је јубиларан списак издања књижаре браће Јовановића у Панчеву, а штампа се и „Здравље", лист за лекарску ноуку народу, што га овде у Сомбсру издаје честити лечник Др М. Јовановић-Батут. Ради штедења очију препоручује се у најновије време, да се у место штампарског црнила узима зелена боја. На тај начии штампају се већ једне повине у сев. Америци. (На гито јв митологија добраУ) На то гштање одговара се у програму једног приватног женског инштитута у Пешти овако: „Из митологије треба ученице бар толико да науче, да могу да разуму модерне оперете". (Когиут и гиколе). У Пептти је недавно изишао на добротворну цељ свечани лист „Тауазх'- (пролеће), у ко.ји је Кошут уписао ове лепе речи, које би, као што „ Нгу . исН." примећује, требали Маџари добро да занамте : „ Домаће је огњиште а не школа храм народности; мајка је свећеница, која не пушта, да се угаси весталинска ватра и гдегод наставни језик ступи у опреку с језиком породице, тамо увек губи школа". (Одбор за иренос тела и иодшнуИе сиоменика дру Ђожид ару ПетрановиКу ) образовао се у Задру. Врстан овај српски књижевник умр'о је г. 1874. у Млецима, а сад треба да му се мртво тело пренесе у Шибеник, у његово родно место. Поменути одбор позива све родол>убе, да црилогом притеку, да се то пренашање хпто сјајније обави. Прилоге треба слати уреднику „Српскога листа" у Задар. (Коиитарова стогодишњица). Ове године навршује се 23. авг. по рим. 100 година, како се родио велики словенски научењак Јернеј Копитар у Репњем близу Љубљане. Словенци се снремају, да прославе спомен свог заслужног земљака. Копитар