Школски лист

— 217 —

логичког учења, јер овде он треба много винте да се труди око разјашњавања н око тога, да настава буде свагда занимљива за децу, како би се тим н ред (дисцинлина) лепим начином, без нриморавајућих средстава, одржати могао. Механичко учење може и за децу неки пут да буде лакше од логичког учења, јер овде треба да сама све раде, — да сама гледају, да сама мисле и да све самостално израђују, што им се зада, а ие да учптељ за њих гледа и мисли, па да им само прича, што је он видео и зами.слио, и да им даје тако рећи готове, израђене задатке, нри којима се они не морају ништа трудити и мучити. Но и ако овај механички начин учења изгледа да је н за учепике лакши, онет за то у ствари ннје латсши, јер тако не ће научити ништа, што би имало стварне и трајне вредности. Све што ученици тако науче у школи, остаје мртво, ништа не прелази у живот, ништа пе утиче ни на ум, ни на срце, ни на вољу, те тако је сав тај посао са свим безусиешан и ио том некористан и излишан. — Ако се од ученика тражи, да науче нешто, што ће имати сталне вредности, опда је баш механичко учење за њих тешко и мучио, јер у том случају морају изван школе да траже разјашњења за оно, што нису схватили механичким радом у школи. Она изрека : „бвз муке нема пауке " — важи за право, логичко учење, у ком се тражи непрестана саморадња. Но ако ученицима п није мучно учити механички, аоноимје извесно неиријатно и досадно. Илн зар је оно пријатно, кад се н. пр. неки ђак затворп у шупу (дрварницу), па по 30 — 40 пута нонавља једну повећу речеиицу из (Драгашевићева) земљописа, да би запамтио неколико река, или нланина, или места или друго што ; или, кад ученик, шетајућп (по Калимегдану) с књигом у руци, небројено пута понавља 2-3 реченпце из историје, или из катихизиса, док их не запамти? Или је можда оно иријатцо, кад ђак дође к табли, иа ио 10 пута започ-