Школски лист

— 229 —

себно оделење за учитељице. С. В. ПоковиК мисли, да нема узрока, да се напушта досадањи систем заједничког настављања. ПетровиЛ разлаже у дужем говору незгоде, које је примећавао у ирепарандији у Сомбору, од како је у истој уведен заједнички систем настављања. Он сматра тај сустав за убитачан по наше учитељство и захтева што одлучније оделење мушке препарандије од женске. Ј. ПоиовиИ нродукује писмо једно гласовнтог немачког педагога Кера, у ком исти одлучно осуђује заједнички сустав настављања, какав је уведен у наше нрепарандије. Говорниг; напомиње, да му је у истом смислу писао још један славпи немачки иедагог. — На то се сва комисија сложи у жељи, да се нрепарандије за учитеље и учитељице и по месту оделе. §. 124. говори о наставним предметима. ПетровиИ је за то, да се одељено поређају предмети за мушке и за женске нрепарандије. Међу предмете за мушке да дођу и сиомоћне педагошке науке и алгебра. За женске да изостане наука о земаљском уставу. Хармонично појање и свирка да се уче као необавезни предмети, а принравницама да се пружи прилика да науче поред немачког и Француски језик. Еосовац жели, да се нредмети поделе на главне, побочне и на техничке вештине. НастиИ је за то, да остану исти предмети за мушкиње и женскиње. §. 125. наређује, да обим предавања прописује ШС по саслушању проФесорског тела учитељске школе. ПетровиК жели, да се саслушају и учитељски зборови. И Ј. Поиовиб пристаје уз њега. Други чланови не држе таково утицање за нужно. §. 126. наређује број разреда, а 127. и 128. говоре о иримању ученика. МилетиК жели, да се нико не прима без ирописане квалиФикације. И ПетровиИ је за то, да треба највишу школску власт већма везати, јер она је дозвољавала до сад толико изнимака, да су изнимке правило угушиле. Тим нутем никад не дођосмо до ваљаних учитеља. Особито захтева да се нагласи, да се нод никојим условом не може давати диспенз од година и да се нико не нрима као изванредан ученик. Сви чланови пристају уз то мнење. §. 129.'—131. говоре о испитима и проФесорима. ПетровиЛ је мнења, да из захтеване квалиФикације нроФесора треба да изостане захтев „нримерног владања," јер под закриљем те клаузуле отвара се широко ноље личној ранкини, него боље да дође у место тога, да се од компетената за проФесуру иште, да докажу своју спрему сведочбом. Одобрава, што предлог тражи од проФесора стручну и Философску спрему, али је ипак мнења,