Школски лист

— 233

треба да спремају (и туђе и своје) робове и покорие слуге (свачије) — у моралном и материјалном погледу, без духовне и телесне снаге, без самосталног мишљења и убеђења, без слободе и без карактера, — онда треба још впше механпзма у настави, него што га сад има; али онда треба да се у школе поново заведу батине (шибе), — и онда би школа била приправа за касарну, као што је некад у неким дра:авама и била. Но доста о гиколском механизму! Јаизнесох и нротумачих овде једну врсту сметња, које не даду школи, да покаже сасвим реалан усиех. Те сметње не иостоје само у основним школама; њих има и у средњим, па и у вишим, стручним школама; — јер где год се у настави пређе моћ сва&ања ученика, ту мора бити механизма, ако се тражи ма какав успех, — а јасно је, да је усиех у овом случају само иривидан. Но механизма може бити најпре и највише у основним школама, јер ове посећују деца , која немају ни довоЛјНО личног искуства , а камо ли снаге за самостални умни рад. С тога је учитељски рад у основној школи најтежи] кад се узме научно (психолошки) и кад се ради свесно и савесно. Ја мислим, да је већ само то довољно, да ме извини, ако сам у овом предавању рекао пггогод, што се коме од поштованих чланова збора не би допало. Ја сам овде имао на уму једино школску омладину; ја сам желео, да се њој олакша рад у школи, па да јој бављење у истој буде што иријатније и што корисније. Да ли сам томе овим више негативним иутем ишта допринео, или сам можда нехотице и иротиван успех произвео, — то остављам вама да пресудите. Но свакојако бих желео, да овде у јавном збору чујем ваш суд о иокренутом питању; јер може бити, да ћете ме ви, као искуснији стручњаци, уверити, да не етоји ово, што сам овде изнео, — што би била за мене утеха, а никако увреда, као што то неко сматра. Само неразуман човек