Школски лист

— 232 —

чланови су мнења, да установа помоћника није цедис.ходна и не желе, да тај одсек уђе у предлог за нову школску уредбу. МилетиЛ жели иајиосле да се у предлогу нагласи одговорност свију власти за извршење законских наредаба. ПегровиК предлаже, да се у записник стави захвалност гл. школском реФеренту за обазриво и пожртвовно руководење ове анкетне комисије, којим је наново задужио српско учитељство творац нове срнске школе. Сви се чланови одзивају : „Живео др НатошевиК ! У предидућем разложили смо колико је било могуће званичан рад анкетне комисије, у којој је нрви пут српском учитељству дата прилика, да на достојан начин изађе са својим мишлењем на среду. Али и изван седница било је много разговора о школи међу искупљеним члановима. Представници учитељства са разних страна народа и различитих завода имали су нрилику, да се међу собом боље упознаду, да мнења своја измену, на и разбистре, а да то неће бити без користи за школу српску, за то јамчи она лепа слога и одушевлење, којнм су сви чланови у саветовањима учествовали.

0 МШНИЗМУ У ШКОЛСКОЈ штш. ЈТрЖДЖВЖ1&® ПРОФЖ.СОРЖ Д Ч РЖ -р, *|3жми®ж ? држано 6. аирила 1880. г. у учиТЗЉСКОМ збору у Ввограду. (Свршетак.) У том треба тражити главни узрок, зашто наше основне (па ни средње) школе немају готово никаква утицаја на народни развитак. У основној школи учи се свашта и — ништа, јер баш за то, што је свашта, излази на послетку ништа ; и што се учи, распоређено је и ради се већином тако, да убија духовну самосталност и телесно здравље, у место да џриродно развгуа и тело и дух дечији. Овакве школе и овакав рад у њима више шкоди него што помаже народном развитку и образоваљу, и с тога је у таком случају боље, да се деца оставе код куће, да се природно и без мучења развијају, да би бар сачувала онај ириродни дар и здраво суђење, бистрину и оштроумље, чимје српски народ у знатној мери обдарен. — А ако се мисли, да пародне школе