Школски лист

— 242 —

да буди веселост и чилост, иего уједно буди и тежеље за радом, она отвара прави пут, но коме се дете кретати има. Деца су упућена да чине посматрања, особито да посматрају животиње и биљке, затим лепе и значајие телесне облике, па да их именују и у иесмицама певају. Живот је дечији игра, и често лежи велико значење у дечијој игри. У његовим изложеним играма (којих је 24 на броју) лежи добромишљен систем, у ком се удови и чула, мишлење, осећање и дечпја воља јача и челичи. Игре сачињавају неку целину, после покретних и кружних игара долази таласасто, иужевнто и змијевидно гибање, а тим се вежба подражавање наспрам животињске и биљне радње; стабилно ходање и стајање, брза уиотреба удова п чула. И све ово бива по команди без војничког тона и без прута, него речју љубави и милоште дотичних учитељица. — Али ово није још све. Ту се још пази на развијтак говора, на тачно изговарање и наглашавање гласова и речи. Посредством несме, детињских и моралнпх нриповечица и песама буди се и оплеменује срце и осећање, разум и памтење. Из овпх забавишта искључепи су сви школски наставни предмети, рачун, писање, читање, књиге и остало школско градиво. Фребл хоће ирво да доведе дете до потребне зрелости за школу, али то не производи измајсторисаном школском наставом. Његово забавиште не треба да се зове ни школа за играње, а још мање „малодечија" школа. Целокупна основа његовог забавишта обухвата ова три васпитна принципа: развијтак слободе, развијтак рада, развијтак заједниијв. Природа је слободна, човек је слободан, на и дете треба да буде слободно. — У врту — у ширем