Школски лист

— 243 —

смислу у природи — где све слободно расте, треба да се слобода детиља без сваке сметње развија- Слобода биљног царства састоји се у томе: да се његов узакоњени развијтак не ремети, него да се сви услоеи његови иодмирују. У мрачној пећини биљка мора да угипе и да се одроди; без неге и васпитања одрађа се и пропада и људско биће. — Неспутани удови, чула, душевне моИи и сиособности јесу слобода — а отуда је немогућан развијтак слободе без развијтка рада. Јер само властитим напрезањем, властитим радом, само саморадњом може дете да се развија прилагодно својој људској природи. Рад, који значи вршење дужности, једини је прави основ нравном образовању; али тај рад мора да задовољи и тежњу љубави у детету; по томе дакле његова цељ треба да буде: да другоме радости чини. Право народно васнитање, какво преображај садашњости захтева, може само усљед васпитања к радиности своју основу да добије. Рад, иримена знања, остваравање идеја , то захтева наше доба, па с тога мора и наша омладина тако васпитана да буде. Отуда Фребл пружа детету прилике, да ово још у игри дела и ствара, а тиме рад, чин предходи знању. Да се карактер развије за то треба воље и енерђије, одлучности и осећање дужности, а то бива саморадњом у забавишту, у атмосФери среће и благостања. Код куће дете научи, да је члан нородице, а у забавишту треба да научи, да је члан веће детињске породице. Тим путем долази дете до убеђења о друштву п заједници, заједничком развијању, које се најбољма и најсигурније хармоничким буђењем свију способности постићи може. Из свега гореизложенога можемо ово да закључимо: да .забавигита у истини одговарају свима оиим ии-