Школски лист

— 248 —

му свагда на част служи. Особито окретност деце код телуријума нам се донада. И. Ј. Гавриловнћева је према лањском успеху, ове године далеко бољи уснех нокааала. — Ако су женске редовно за дотични рад спремане и оснособљене, онда могу мушке у свима разр. заменути, као што је овде случај, јер је иста у IV. помешаном разреду с успехом радила. Г. Јосиф Це учитељ нојања и невања је леп успех са децом како у теорији тако и у пракси показао. Желели би само, да на годипу научи децу да и литургију у два гласа поје. Ученика је било свега унисаних 366, редовно су похађали 305, изостало је 58, а умрло 3. У старије разреде нрелазе 249 и то врло добрих 66, добрих 87 а довољних 96. Разреде ће своје понављати свега 56. (С. М.) (Сраске ш коле у Кикимди). У средини вароши налазе се 4 разреда мушке и 6 разреда женске основне школе, од којих су 1. и 2. мушки разред уједно комбиновани, исто тако 3. и 4., 5. и 6. женски разред, тако да у средишњим школама наставља 7 учитељских снага (од којих у 1. и 2. разреду женске школе учител>ице). Осим тога се налази још и у свакој варошкој четврти (има их 4) по једна школа (1. и 2. разред) са по једном учитељском снагом. Из извештаја, што га је прднео на крају школске године школском одбору г. Глигаа Јорговић, привр. унравитељ, видимо, да је успех у свима тим школама био задовољавајући, особито у средигањим девојачким и мугаким школама. Једино у другој четврти био је успех од чести слаб, а то с тога, што дотични учитељ болује још од јануара о. г., те га је у школи већином замењивала његова госпођа, а два месеца г. ђакон Сп. Веселиновић, који за кратко време није могао све да накнади, што је за толико времена нропуштено. —• Број деце оа 6.—12. годипе износио је 1218, од 12.—15. године 472, свега дакле 1690 за школу способне деце. Од тих се унисало у школу 616, а до краја године остало је у школи (рачунајући у тај број н оно 63. српске деце поменутих година, која полазе туђе осн. и средње гаколе) 479, а заједно са онима, гато полазе опетовнице н гаегртске гаколе, 583. Школу је дакле полазило само 34'5° „, а то је веома жалосно. Здравствено стање гаколске дечице било је задовољавајуће. Ученици и ученице веџбали су се у воћарству и баштованству као и у свиларству, а обучаваху их у том бесплатно учитељ М. Косић и адвокат М. Петровић, члан месног шк. одбора. За женски ручни рад набављена је једна ваљана машина за шав. Децу у туђим школама обучавао је но законској одредби у веронауци и српском језику учитељ А. Баковљев, (Зар не свештеник ? У.) а сва старија мушка