Школски лист

— 259 —

та. Тада их је било највише; то су оии, који су ушли с надом, да ће још за две године учитељску школу свршити моћи. Од тога је времена број мушких приправника знатно опао. Године 1874. је 12, 1875. само 11, 1876. године 13, 1877. само 10, 1878. годиие 14, прошле године 13, а ове је само 11 мушких приправника оспособљено за учитељство. У Пакрачкој и у Карловачкој учитељској школи било је много мање мушкадх приправника псго у Сомборској. Прва је већ одавна затворена, а у другој добише ове године само два свршена приправника учитељско оспособлење. II тако у целом овострапом Србству има сада 13 учитељских кандидата, а ко је брижљиво разгледао отворене стечајеве на србска учитељска места у Угарској и у Троједној краљевини, могао се уверити, да има 30 —40 упражњених учптељскпх места у овим крајевима. Осим тога у Далмацији се тражи 8, а у Босни до 10 србских православних учптеља. Са свију страна се обраћају школске власти наше п комуналне на управу учитељске школе Сомборске са позивом : „Дајте нам учитеља!" — А учитеља мушких у нас ето нема, и с тога ће јамачно ове јесенп вшпе од 30 школа србских остати без учитеља, или ће се мушка учнтељска места по невољи да попуне са приправницама. или се морају постављати на комуналиа учитељска места туђипци, кад Србаља учитеља нема, — а туђиици %е ти децу нашу одрођивати и од вере наше отуђивати, пао што се то, на велику штету наше цркве и нагиег народа у Хрватској и у Славонији веЛ у велико чини ! Многи су узроци, са којих се синови србски слабо одају звању учитељском и свештеничком. Малене учитељске илате, разширење учитељског течаја на три године, укинуће нижих реалака у нашим крајевима, из којих је најбоље ђаке добијала наша учитељека школа, и малепе прииравничке стппендије, с којима се на крај излазити неможе, јесу узроци што мало при-