Школски лист

— 274 —

тељи иначе нису кадри ни доколни били да младеж у вери васпитавају. У оваким елучајевима, као и у свима випшм школама нужно је и данас да свештеници као катихете наставу у вери младежи нредају, н да религиозно-морално вас.питање младежи руководе у сугласности са дотичним учитељима. Но, ко да иредаје науку христијанску у сриским народним школама? Пре него што би на ово нитање одговорили, морамо се обазрети, како је у школама других народа; — како је у том обзиру код нас било у прошлости и како је данашњим даном? У римокатоличким школама, каже се да науку вере предаје свештеник катихета а само тамо где у месту нема свештеника, новерава се ова дужност од стране духовне власти учитељима, који је врше под надзором и по упутству дотичнога катихете. Познато је да римско свештенство имајући безбрижан живот поевећује та.ко рећи еве часове своје вршењу својих светих дужности а особито дужности вероучитељске, како у школама, тако и ван ових учећн молитвама и науци вере децу, и оне одрасле момке и девојке, који у школу неиду. Па и онет јавио нризнају римски свештеници у својим педагошким делима и листовима. да је њима само онда могућб добар успех у веронауци међу школском децом иостићи, ако им учитељи у том иомажу својнм ирисуством на њиховом иредавању, и ионављањем задатих урока. Шта више за извесио се зна да и код њих у врло мпогим случајевима учитељи предају библијске повести и уче децу молитвама, а под надзором катихетиним сваки дан препитују децу из катихизиса после тумачења катихетиног, и само у оваким нриликама и под оваким условима постизава ее потпуно добар успех у верозаконској наетави у основним народним школама код сљедбеника римске цркве. Код иротестаната, како у верозаконеким тако и у комуналним школама науку вере иредају учитељи, а свештеници је само завршују са закључном наставом одрасле младежи у вери, која се даје пред конФирмацијом. Ово је у Немачкој тако уобичајено, да учени иастори и не сматрају за своју дужност наставу у вери у народној школи држати, а добри се народни учитељи том наставом диче и ноносе и неби је никако већ и са педагошког гледишта из своје руке упустили. Славни педагог Динтер, говорећи о васпитној важности верозаконске настав» у народној школи, назива ову наставу круном и најдрагоценијим украсом сваког народног учитеља и светује учитељв)