Школски лист

— 275 —

да ии пошто не допусте, да им се отме тај најлепши венац моралне заслуге. У нас Србаља до времена Марије Терезије, учитељи, понајвите клирици и ђакони, учили су децу основима вере, и управо у то време скоро сва настава. у нашим школама, била је посредна или непосредна настава у вери. Приликом уређења наших народних школа за владе Марије Терезије 1778. изишла је наредба да свештеници имају предавати катихизис и ностављене су катихете по већим местима, али се за извеетно зна, да су и после тога времена па све до 1848. године у нашим хнколама учитељи учили децу молитвама; учитељи су предавали библијске повести и учили децу појати; шта више, они су у самој ствари и катихизис скоро свуда предавали, а катихете су само једаннут или највише двапут преко недеље у школу долазили и децу из катихизиса нрепитивали и уз то још по који пут св. евангелије недељом и празником на каталогу тумачили. Па не само да с.у катихизис Срби учитељи српској деци предавали, него су у војничкој крајини учитељи римске вере српску децу из православног синодалног катихизиса прегштивали и лекције им задавали *) а наши свештеници су само по гдекад понајвише о испиту у школу долазили. и онда с катихизисом у руци деци иитања из науке вере задавали, на коЈа су деца механично од речи до речи одговоре давала, како их је учитељ научио. Знам да је било и похвалних изузетака од тога, али су изузетци били ретки, врло ретки. Шта више и у самим карловачким немачким школама па и у гимназијалним нижим разредима предавали су науку вере цивилни л.уди. ученицн богословије, а свештеник је само у најстарија два гимназијална разреда (1845. године само у шестом) катихизирао и недељом на каталогу тумачење катихизиса предузимао. После 1848. гоДине настава у вери била је готово сасвим у нас занемарена. Учитељи су је слабо иредавали ослањајући се па свештенике, а свештеници су се у том опет ослањали на учитеље и тако је млаДеж скоро без сваке верозаконске поуке расла. Само су се још молитве у школи механично на памет училе и то је опет била заслуга народних учитеља. Приликом преображаја наншх школа 1857. године многозаелужени недагог наш Др. Ђорђе Натошевић, као ц. кр. школ-

*) Види животопис Николе Хаџијћа граничарског учитеља у педагошком часопису „Напредку " за Х879. годину.