Школски лист

— 276 —

ски саветник у војводини српској наглашавао је свуда, да је наука вере најглавнији наставни преДмет а религиозно-морално васпитање да је најглавнији посао народне гаколе. Наста.ву и васпитање младежи у вери ставио је он у дужност народним учитељима, а светптеницима остављен је само надзор над васпитањем и наставом верозаконском. Учитељи су наши после учитељских зборова »д године 1857. у В. Кикинди, Сомбору и Н. Саду, и после практичних учитељских течајева држаних у лето 1858. у Сомбору, Сремским Карловцима и Пакрацу, са одушевљењем и највећом ревношћу прихватили се Свог васпитатељског п учитељског рада у народној школи, и иоказивали су сљедећих година 1859., 1860. и 1861. а и доцније све до 1870. сјајне успјехе у настави у опште а понаособ у наетави верозаконској; при свем том што тада јога није било књига за вероисповедну наставу, какве се сада у књижевности нашој у приличном броју налазе. Има нас који смо живи сведоци оног красног ус.пеха, који је у то доба учитељство наше чинило делајући са вером и одушевлењем на пољу васпитања и наетаве у онште и особито на пољу вероисповедне наставе у духу св. наше цркве и према разумним начелима дидактике. Из уиутства у Школ. Л. 1860. год. унознаше се са овим начином вероисповедне наставе и граничарски учитељи и почеше неки од њих по истоме науку вере са врло лепим усиехом предаватп. Успеху том дивили су се на испитима и сами наши свештеници а немачки обрлерери у шајкашкој области нису могли да се довољно начуде, од куда та промена, по којој се наука вере ошпирније, темељније и целисходније у српским школама предаје, дочим се пре тога у истим школама много мање учило из науке вере, него што су учила римска деца у својим немачким школама. (ввршиће ое.)

Једанпоглед на данашње народне умотворине наше околине, и кжо може школа на њих да упливише. Када се у народним умотворинама огледа потпунце карактер н начин мишлења једнога народа, онда се морамо згрозити на данашње народне умотворине што их слушамо по нашој околини. Или слушали какву песму или приповетку, не ћемо оназити нигде полета ни икакве узвишене мисли, све је то нразно навађање обичних ствари и ниских жеља. Загонетке с-у понајвише задржале првобитни облик, а сада се с.лабо употребљују; јер је народ наш постао готован, те не ће да се мучи око изналажења загонетне мисли. И пословице еу по већој чести за-