Школски лист

— 280 —

истог дана достављено је ректорату богословије, да је Њ. ц. и кр. и аи. Величаство вољно, да и даље издржава о свом трошку босанске питомце у семеништу. (Конфвренција учитеља бококоторских ) држана је 10. 11. и 12. авг. у Котору. У ис.тој су учествовали 25 учитеља и 7 учитељица. Међу осталим закључено је, да се умоли висока влада, да учитељске таблице даде гатамвати и ћирилицом. С овим у вези стојећи нредлог више чланова, да се дозволи учитељима, да се могу у званичној радњи служити и ћирилицом одбио је предеедник конФеренције као неуместан, те га није ни ставио на гласање. (Рељигиозно образовање у комуналним шкољамШ ) Из Воћина у Славонији пишу „Заетави", да је вероиаука, особито наша, одкад су гаколе иокомунаљене, скроз запуштена, особито тамо, где учите.в за њу не мари или је католик, јер свећеници нагаи никад не долазе да катихизирају. Деца не уче ирадедовске вере, а помешана су с децом разних коиФесија, те се приучавају вереком индиФерентизму, а најаосле и багателизовању вере. Родољубиви дописник опомиње свећенство, да се остави већ многогодишње пасивности према школи, јер пасивност неће укинути комунализам, него ће шкодити нашој вери и народности. (Феријални излети .) Прва нобуда увађању Феријалних излета за снромашну болешљиву школску децу произашла је од Виона, пароха у Цириху. Увео изглед многе школеке деце у толикој је мери дирнуо овог човекол.уба, да је себи предузео, да им помогне. Пође му за руком, да црибави потребна средства и тако је могао у јулу г. 1876. да пошље на 14 дана у здравије алпске нределе (у околини трогенској) 34 дечака и 30 девојчица са б учитеља и 8 учитељица. Благотворан уплив овог боравлења у здравим нределима по здравље деце набрзо се разгласио и са свију страна долазише у Троген, да лично виде ту Феријалну „насеобину". Усљед тога састао се већ г. 1878. у ФранкФурту одбор. да купи средства за Феријалне излете болегаљиве школске деце. Ове године послагае скоро све веће немачке вароиш по више сироте деце у Феријалне насеобине. Особито се одликовала варош Дрезден, одкуд је 24. јула одиутовало 150 болешљиве деце; из прашине дрезденске иснратио их је тако рећи благослов целе вароши. Из Базела иослаше 189 сирочета у Ј} 7 ру, а Цирих је и ове годиие оправио 105 деце у трогенску околину. (Певање у школи.) Др Хулах из Епглеске, који се јако