Школски лист

ко места из прогласа, којима ее мотивује потреба „школске матице": „Цељ је матице, да ггружи могућност свој деци чешке народности, да се изобразе у свом матерњем језику. На језиковном размеђу видимо ужасан број чешких општина, које су приморане да шаљу своју децу у немачке школе у помешаним општинама, а у многим местима, која су проглашепа за немачка, тако је велик број чешке младежн, да би се тамо напунида и препунила школа са много разреда. Још горе је то у Моравској, најгоре у Шлезкој. Та чешка младеж у немачким школама не само што тешком муком долази до опште просвете, него кад најпосле победи све тешкоће, престаје бити чешка, однади се од свога народа, однароди се, изгуби се за нас. Доказ су томе многе општине, које су још ире 20, 30 година биле потпуно чешке; данас знају тамо чешки само стари људи, омладина је већ немачка. Све то израдиле су л израђују немачке школе. Тако губимо општину за општином, од поколења на ноколење све је маље чешкога земљишта. Ми, који у средини земље живимо, не онажамо и не осећамо то тако као они на граници. Многе су се онштине из све снаге опирале том притиску, иштући чешке школе за своју децу, али узалуд. Велико место Будјејовице у пола је чешко, али сви напори чешких родитеља, да им се деца изображавају у матерњем језику, беху узалудни. Великодушиом помоћу свог родол.убивог владике основали су школску матицу. То исто учињено је недавно у Литомјержицима. Из тог узрока постале су матице школске и у Моравској у Оломуцу, Брну и др. Али шта да буде са оним осталим местима, која пису у стању да оснују месну матицу, него која напуштена губе већ свеет своје народносги? Зар да их оставимо њиховој судби ? Може ли то донустити народ жив и здрав ? Зато пружимо тим нашим напуштеним сународницима руку номоћи, да осете, како је врела чешка крв, да се зарадују, што имају свога, који им не да, да угину. Помозимо им, да дођу до школе и у места, која се снремају да буду гроб наше народности, ући ће нов живот и усхићена чешка омладина певаће: „Кде домов муј !" Где је тај Чех, који би могао рећи, да га се то ништа не тиче? Где је тај т 1ех, који неби хтео да буде чланом „Средишне матице школске?" — Ето и нама светлога примера, који нас учи, како се чува народност и тпта вре. ди народна школа ! (Бугари на загребачкој и.реаарандији ). Како „К т арге4ак" јавља посдао је ове године г. Груев, директор за иросвету у Мсточној Румелији (јужној Бугарској) 11 даровитих младићана