Школски лист

— 331 —

разр. 5 ученика. (Пријатеље наше у Сарајеву молимо, да нас известе и о женској школи. У.) (Виши женстси завод на Цетињу .) Госнођице Надежда и Александра Нацевић, које су кроз пуних десет година на пуно аадовољство уирављале тим заводом, отишле су б. окт. са Цетиња и врати.те су се натраг у Русију .Исте остављају за собом најлепше усиомене, а српски народ у Црној Гори и Приморју остаје им вечно благодаран на великој ревности и труду, које полагаху око унапређења вишег женског закода. На њихово место дошла је на Цетиње гђа Наталија Месарош рођ. гроФица Салтикова и иреузела је већ уираву завода. (Школе у Угарској). По извештају, нгго га је недавно дао министар ТреФорт у Финанцијалном одсеку државног сабора, имају сада у Угарској 10,000 оиштина своје школе, а 302 немају никакве основне школе. Од школа, које постоје, 13,500 су верозаконске. Држава издржава сада 207 основних школа (лане 159), а даје иотпору 1538 општинским школама. У заводима за чување мале деце било је 1878. год. 18,000 деце, год. 1879. већ 24,000. Год. 1878. издато је на ту цел, 20,000 ф., г. 1879. већ 23.000 ф ., а сад се инггу 25.000 ф . Са манинулацијом школских штедионица баве се сада у целој земљи 224 учитеља и као нрепорука за ту установу наводи се да су 7300 ученика уштедили већ 54,000 ф . Да би се учитељима што већма омилиле школске штедионице, добили су 7. окт. о. г. од оних 224 учитеља њих 4 награду од 50 ф. и 52 награду од 25 ф. Награде те делило је народно-економско друштво у Будаиешти, ком је за ту цељ дало министарство просвете 1000 ф .. а Б. Вајс, председник одбора школских штедионица, 500 ф . Имена награђених извучена су срећкама. („ Средишна матица гиколска. ") Тако се зове друштво, које је ово дана основано у Чешкој, а већ са свију страна чешке земље јавл.ају му се чланови са нрилозима, јер цео чешки народ, и илемство и клир и чиновништво, сви без разлике нартаје нризнају цељ тога друштва за еминентно иатриотичну и иреко потребну за одржање и снажење чешке народности. Цељ је „Средишие матице школске," да притекне у помоћ оним чешким општинама на народносном размеђу, које саме не могу да издржавају чешку школу. Читајући у чешким листовима проглас, што га је средишни одбор у тој ствари управио на чешки народ, дођоше нам одмах на памет оне многе наше онштине у Банату, Барањи и другде, које без школе, немајући да је одкуд издржавају, рагшдио гину за српство. Ево неколи-