Школски лист

— 341 —

цом слеиом, немом, тупоумом п с децом у васпитаљу заиемареиом, као што га сад и на државним ирепарандијама добијају. За све ово што има препарандскпм наукама да се дода шнте се пре свега времена, више недељних сати, а ових имају паши ириправници већ много, ио 35 до 40, н већ не могу се већма отеретити, и не остаје друго, него да се од мање важних иредмета одузме ио 1 час иедељно, и на ове употреби, а то су предмети гимназијски ил реалачки или оии, с којима треба сви у препарандију спремпи да дођу. 0 томе имају управе да се с дотичпи проФесори споразумеју и одмах наставни план и поделу часова начипе и на ОДобреље ПОДНесу. (Слршике се).

тШРОДНИ ПДАГОШКИ КОНГРЕС Г. 1880. (Свршетак.) У иоследњој седмици исгога одсека говорило се о вигаим девојачким школама. Највише времеиа заузеше сјајне беседе више њих женскиња, нарочито госнођице Га.чон из Брисла, која је интересантно нацртала особенн развитак девојке у разним нериодама дегињства и младости и носле је на основу тога извела своје назоре о устројству виших Девојачких школа. Енглескиња госпођица Архер, управитељица женског лицејау Берлипу, развила је своје назоре у дужој беседи; ио њеном мнењу треба у нижим школама дечаке и девојчице заједнички да настављају учитељи и учитељице, у средњим школама морају девојке наставл.ати само учитељице, у вишим школама морају бити уз учитељице и учитељи, али боље је, да унрава остане и ту у женској руци. РеФеренат у том иитању, Еркељенц из Келна, који је заступао мушку унраву на свима степенима, одговорио је на то сасвим сухоиарно: Или је управитељица неудата, онда није узор за младе девојке, или је удата, онда или она зановеда мужу или он њој. Ако је прво, онда је то врло рђав пример за будуће супруге, ако је друго, онда је по себи мушка унрава ту. Нема дакле смисла, да се захтева женска управа. Свеучилишта. У иитању наставне слободе беху, као што је то наравски, мнења подељена. Једни беху за то, да проФесори