Школски лист

— 363 —

ке слободу. — Пре је била школа тавница; данас се озбиљно мисли о том, да је нретворимо у банггу. Обилно се снабдева светлошћу и ваздухом, па тежи се да и зидови привлаче и ноучавају. Све то тражимо ми за ниже разреде иаших лицеја. Ми им све то дајемо. — Водити децу од осам година у теснаце граматике, давати им као главну храну шиираг основа, није ли то толико, као да се враћамо повоју, тавници, није ли то баш противно од оног,- што учи искуство, истина, здрав разум? Ми се онет враћамо здравом разуму. Ми живимо у вери, да у оиом сретном добу, у ком се омладина отвара животу у њеној наравној безазлености, у чежњи да што научи, у иупој свежини њених растећих подобности — да ту мора рад да буде забава, а учење цватња. Због тог долази код нае стварна иастава пред деклинацијом, наравиа логика пред граматичком логиком, елементарна Физика и умни рачун пред анстрактним нравилима и синтаксом мртвих језика, јер смо уверени, да тим новим иутем у исто време освајамо дух деце и срце матера."

КМЖШИ ПРИКАЗИ. 39. Читанка за други разред србске народне школе одобрена од црквено-народног школског савета. У Н.-Саду, издање штампарије А. Иајевића 1880. Дена 24 новчића. Један од најважнијих послова народне школе је учење читања и вештбање у правилном, течном, разумљивом и леиом читању. Читање је данашњим даном нуждно постало људма свакога реда и свакога стања, јер њиме се могу најлакше набављати корисгна знања и уиутства за живот, и читањем човек сам себе може учити и усавршавати док год је жив. За вештбање у читању нужне су ваљане читанке за народне школе, које ће деци нослужити још и за сабирање корисних знања за образовање разума, оплемењење срца и управљање воље на добро, за нутоказ у правилном говору и писању на матерњем језику, в које ће у маломе сачињавати дечију прву библиотеку, те побуђивати у њима вољу за читањем и даљим самообразовањем носредством ваљаних књига и листова. Ми досада неимадосмо на овој страни читанака, за које би се могло казати, да су у сваком погледу ваљане. Читанке покојног епископа Платона биле су преведене с немачког и нанисане језиком, који се одавна већ у књижевности неупотребљује. Такозване Будимске читанке имају у себи предмета и израза што за децу нису, и местимице у опреци стоје са мо-