Школски лист

— 362 —

конФесионалног характера, осим науке вере. Зато је састарапо И1КОЛСКИМ књигама, које еу штампане латиницом и ћирилицом: где су православни у већини, учи се најнре ћирилица, у противном слулају обратно. Наука вере учи се ио закону. Хоће ли се силом уведене комуналне школе раставити моћи, то не може рећи. — Заст. МихаловиИ тврди, да еу свећеници, нремда им по закону припада чланство у мест. шк. одбору, искључени од свакога унлива у школи, а где га желе добити, ту их искључују учитељи. Он остаје код тога, да се укине досадање надзорништво и онет поврати иа старо. Биће јеФтипије и боље. — Заст. МишкатовиИ разлаже, да се управо нод надзороМ свећенства почео раздор између свећенства и учитељства. То је управо дало повод новом шк. закону. Требало би гледати пре свега, какви учитељи излазе из нрепарапдије, требало би увести строжији надзор, пак би ее оида већ показао уснех. Не треба зато мењати сиетем. — И заст. Кукуље.внК држи, да садање надзорништво не одговара својој задаћи. — Није се дошло до никаквог закључка, ма да је било више предлога. (Скупштина учитеља града Загреба) била је 28. окт. На истој су се искупили сви учитељи и учитељице народпих школа у Загребу и учитељство кр. иреиарандцја. Међу питањима, што их је влада поднела скупштини, да се о њима изјасни, беше и ово: „Код којих би се иредмета могло учевпо градиво, прописано досадањом учевном основом за иучке школе, стегнути, да се што више номње узмогне посветити знатнијим предметом." Известилац тога питања Мирко Ткалец сматра пре свегаучење ћирилице за излишно и дангубпо, те је предложио као прву резолуцију : „Да се на иучких школах неучи /Гирилица. и То сеучинило неопортуним и самој загребачкој скупштини, те је решила: „Ћирилица нека се почме у пучких школах учити тек у IV. разреду." — Скушитина је прихватила још и предлог учитељице Јамбришакове: „Број учевних ура нека се у пучких школах у обће, а напосе у дјевојачких са здравственога гледишта умањи." (Француски министар просвете ) изразио се недавно приликом раздавања награде о начелима, која га руководе у његовим реФормама. Из беседе његове вадимо ова места: „Ретка је истина, која је тако ошпте припозната у напредној педагогици као та, да се детињи дух пре свега образује гледањем предмета, да му нису нужне Формуле, него посматрање, не учене анстракције, него стварни нојмови, исто као што мало тело не треба узде, него хоће да се покреће, хоће свеж ваздух, хо-