Школски лист

— 361 —

седања сабора троједне краљевиие изродила се у ирорачунском одбору дебата о школама, која је за нас у толико интересантна, што ноказује, да најодличнији мужеви и у самој Хрватској не сматрају садање уређење тамошњих школа за пешто де®инитивно, нити виде, да је исто спасоносно но земљу. Заступник владе др. МухиА тужио се на велик број гимназија и иреиоручивао је реалне гимназије са 4 разреда, грађанске школе, а заст. ВрбаниК подизање обртничких школа. Више се расправљало о унрави нар. школа и препарандија. Заст. МихаловиК тужи се на жунаннјске шк. надзорнике и жели, да се надзор народне школе поврати у руке свећеничке, као што је пре било. И заступник владе др. МухиИ изјавио је, да садања ишптитуција шк. надзорника не одговара садањем устројству земље, јер је њих 8, а поджунанија има 20. Влада међутим не може сада већ рећи, какав ће надзор бити у напред. То ће зависити од закључка владине конФеренције, која ће се одмах по престанку овог заседања држати. Али треба и на то мислити, шта ће се учинити с овим надзорницима. Неки чланови кажу, да се ти надзорници имаду вратити на учитељске столице. Заступник Стражимир критизовао је садању наставу. У народној школи уче сељачка деца знаности, пе нрактичне науке ; деци се само мозак помути, а кад сврше, не знају честито ни читати, ни нисати ни рачунати. Уче рисање, геометрију, економију, земљопис, природопис, историју, још само Фали „плес." Заст. владе брани сустав, који није крив, већ у нрвом реду учитељи, затим месни шк. надзорници и жунанијски. И сама је влада оиазила, да се уче многе сувишпе ствари. Многи су учитељи захтевали помоћне књиге, али је влада то кашње забранила, те упутила учитеље на читанке. Заст. В. ЂурђешИ напомепуо је, дакадје овај иови школски закон уведен, онда се дигла против њега граја због конФесионалних школа, атом је био кривједино начин, којим су шк. надзорници извађали закон, а исте су нодупирале и поджупаније. Закон допушта конФесионалне школе уз комуналне, а многи су поджупани одредили Ферманом, да у њиховом подручју не сме бити конФесионалних школа. Пита предстојника наставнога оделења : хоће ли се у преинаци шк. закона обзир узети и иа конФесионалне школе. — Заст. владе одговорио је, да би му на то питање било лако одговорити, кад би наше онштипе биле нодед,ене по конФесијама. Овако је гдекоја општина имала по две школе: комупалну и конФесиопалпу, али ради превелика трошка спојиле су се обе школе у једну. Нема противности међу обе врсте школа, како се то мисли, науке су без