Школски лист

— 359 —

у врту практично упознају, да свака ученица добије своју леју, и да има своје сандучиће и лонце, да свака сама научи земљу сиремити, семе посејати и расадити, сама нлевити и заливати и ђубрити, да сама по неко цвеће, поврће и воће дигне и однегуЈе. Уједпо позвати уираве и одборе да одмах набаве најглавније кућарске справице за прање, цеђење, рољање и сушење рубља, справе за снрему јела, за кување и нециво, за чишћење воде, за осветлење, и друго, да се науче, како се тим служи и олакшава иосао. Најпоеле и самог плетива, веза и шва што се ради у овој школи малоје, кад се зна, да већина деце то још у нижим разредима основне школе науче. И овог се има дакле радити и више и боље, за то је нужно, да се уведу радпичке књижице, да се уписују сви радови и време, кад је који започет и кад је свршен на да се похваљују оне радилице, које више и боље рада нараде. Уједно да се уведу и штедионичке књижице и да је свака ученица дужна сваког семестра бар по једаи комад израдити за продају или изигравање, и повац тај да се но таксирању подели и свакој на дотичну књижицу у штедионицу уложи, и да се приликом надгледана школе и те књижице надгледају, и похвале оне учеиице које то заслужују: у погледу штедње имају учитељице строго критику водити с ученицама о свима трошковима кућевним и уиућивати ученице пенрестано на разумну штедљивост, која је уз радл>ивост главна вредност на женекињи. Најпосле: што се тиче новијих индустриј-лшх радова, што се данас и у мушке а особито у женске школе уводе, нулшо је, да ошптина да својој учитељици припомоћи, да оде на једну од оних школа, где се радње те најбоље раде, да виде и науче, па да ону и ову одраслију децу у својим школама уче. (Свршиће се). ШКОЛСКЗЕ ВЕСТИ. (Вшиа девојачка гакола у Н.-Саду.) Од новаца, што су скунљени у српском народу на споменик оцу дра Светозара Милетића, било је преостало 700 Фр. Одбор за скунљање тих нрилога у споразуму са др. Светозаром Милетићем иоклонио је ту преоетаду своту новца у спомен матере дра Св. Милетића Теодосије на фонд српске више девојачке школе у Н.-Саду. Још је и црквени одбор повосадске онштине решио, да у будуће прилаже из општинских прихода годишње но 100 Фор, на оснивање истог Фонда.