Школски лист

— 10 —

(Колико има у Угарској учитељаТ) У Угарској има 21.421 учитељ. Од ових оу оспособљепи за учитељство: 16.877, а 454-1 нису. Редовних учитеља има 18.911, а помоћника учитељских 2510. Од учктеља има их 6027, који служе мање од 5 година; 3726 служе од 5—10 година ; 2920 служе од 10—15 година; 2569 служе од 15—20 година; 1743 од 20—25 год.; 1389 од 25—30 година. Преко 30 година служе 2601; незна се од ког времена служе за 446. За годину дана (од 1878—1879) број учитеља порастао је са 231, а број испитапих учитеља са 426. Опажа се, да се сада и многи способни и добро сиремљени младићи на учитељску службу одају. (У иедагогијуму града Беча,) којим уиравља познати педагог Дитес, уписапо је ове школске године 235 слушалаца. Одкако недагогијум ностоји (13. година), није било у њему толико слушалаца. (Вајрош Њу-Јорк) троши на школе 7 милиона Форината. Зграда школских има истииа само 70, али то су све иалате, јер је свака уређена за 3000 ученика. Број школске деце износи 265 тис-ућа, које наставЛ )ају 3420 учитељских сиага, од којих су скоро половииа учитељице. (Гимнахкја или ~реалка?) О том нитању расправљано је у инаугуралном говору новог ректора берлинског свеучилишта ироФесора ХоФмаиа. Исти одбацује реалке и проглашује гимназије за једине и незамењиве предуготовне заводе за свеучилиште. Суд тога научењака вреди због тог врло много, што је он један од најславнијих хемичара. (Школа и душевне болести .) Др. Хасе, директор лудиице у Кепигслутеру, коистатује у једној расирави, да број умоболних иагло расте. Узрок тој иојави налази он у „первозиој коиштитуцији садање генерације. у склоности за дражења духовна и душевиа, која се јавља час као раздраженост, осетљивост, зловоља и страст, час као претераност, сентименталност, Фанатизам и блудња." А тој иервозној конштитуцији повод су грехови у школи, у кући и у целом друштвеном животу." Др. Хасе лечио је 1879 ие мање него шесг умоболиих ученика од 15 до 18 година. Свима беше разум норемећен усљед нревеликог духовиог напрезања. Због тог осуђује јако др. Хасе, што гимиазијална настава толико много захтева из знања језика, као да ће се сви ученици иосветити филологији. (Школе у Бугарској .) У Софији постоји женска гимназија, коју су као и винге других устројили Руси, док је још Бугарска била иод управом кнеза Дондукова. Ове године има та гимназија 3 разреда, а до године ће се отворити још 4. и 5. Ш њом је спојен и панзионат, у ком се налази до 30 штипендисткиња, које се сасвим издржавају па земаљски трошак. Али имаде ученица у том нанзионату и о свом трошку. „ Нгу. ис.", из ког горњу вест извадисмо, каже, да је поменути завод доста лено уређен. У онште се у Бугарској управо с вољом много троши на нросветне цељи. Сретна је Бугарска, што и сам прости парод онде с великом вољом нријања уз просвету. У реченом нанзионату има кћери нростих бугарских сељака, који по 400 до 450 Франака с весељем плаћају, само да • јјм ,деца што корисно науче. У Бугарској се јако цени знање туђих јс.зика, ~'.те све готличније госнође говоре Француски или руски, ређе немр.Јдш ■ ада ч уза све то неће се наћи Бугаркиња, која неби сасвим добро ! .2 •