Школски лист

— 12 —

КМЖШИ ПРШЗИ. /. в Сг1апка %а 1гесг гаггеЛ рискгк $ко1а. V 2адгеВи паМапот кг. ћгс. $1аг. сШт. четаЦхке гпаЛе 1879." Недавно добисмо ову читанку у руке, која је издана за такозване обће иучке школе у троједној краљевини, и која се, као што нам јављају и у нашим срнским нокомунаљеним школама у Срему и у Славонији унотребљује. Читанка је ова крупним иисменима штампана у великом ®ормату и састоји се из два дела, од којих је већи (до 198. стр.) нрава читанка, а мањи (од 199—254. стр.) словница или граматика. Читанка се дели на шест одсека. У првом су песме, приповетке, приче, басне, загонетке и пословице; у другом слике из домовине; у трећем цртиде из хрватске новести; у четвртом цртице из природописа; у нетом цртице из нриродословља а у шестом је кратак наук о чувању здравља. Садржај је доста разноврстан и богат, понајвише иозајмљен из немачких бо.љих читанака и у многоме је налик на негдашњу бечку: „Другу књигу за читање и језикословље или ЗмеИеЗ ©ргасђ- ипђ 2ф'ђисђ." — У целој књизи има 174 иредмета за читање од којих 55 с ћирилицом а остали с латиницом. Са овим се јамачно ишло за тим да ова читанка и деци србској за вештбање у ћирилици служи; јер хрватска деца и хрватски учитељи нерадо читају кирилицу или као што је они ночеше звати „вукову климентицу." Ми би од своје стране имали приметити да је за србску децу ћирилским нисменима штампано одвећ мало предмета, а језик је за Србе у многоме и по речма и но синтактичном слогу неразумљив шта више и саблажљив, као што нам се из Срема и из Славоиије многи српски учитељи туже. Тако се већ на наслову народна школа назива иучком школом, при свем том што је још прва обћа хрв. учитељска скушитина у Загребу 1871. године осудила овај назив и донела закључак да се основне школе „ народниж школама " називају. — Било би дуго набрајати овде све оне називе, што их ми Срби неразумемо, али ћу еамо најкрупније неунутности и мане у језику овде летимице навести. У песми: „Птица пјевачица" под бр. 18. на стр. 19. у петој строФи: Сеја браји (ваљда брату) говори : „Шта би нас двојица , (ваљда двоје) да нас тко растави?" Под бр19. (стр. 20.) наслов је „ Буди милокрваи ," а треба ирема смислу приповедке да је „Буди милосрдан"; јер се у ириповедци говори о милосрђу (0С1 ћагтђегји}) а не о милокрвностн (б1е &еп8шигћиЈ ?еЦ). — Па 29-ој страни иод бр. 28. и на више места стоји: „девојка носи кошару на глави!"Код нас кошара значи коњушница или штала, а не котарица, која се иначе зове „кошар" и мушкога је рода, али никако неваља писати кошара, јер то излази по нашу децу веома сменшо. Тако је смешно и оно на стр. 37. „Зец узме кошару са земичкама, и ■— док иопухне тоили ветрић ! и на стр. 38-ој: „ Двје десетаче " у место: „две десетице." Врло су чудна и за нас неправилна питања и изрази н. ир.: „Је ли јоште сномињеш се" (стр. 42.); „Је ли хоћеш твоје да имање не досиије у злочесто стање" (стр. 18.). и многи други. У историчном одсеку свуда се говори о Хрватима и о хрватским јунацима а на једном се месту као истива казује хрватска сказка, ио ко-