Школски лист
— 4 —
подигне и образованост и српство. — Чули смо, како су се отмени Срби у Новоме Саду одазвали тој родољубивој тежњи. Док се у српској вишој женској школи налази једва 51 ученица, иду у римски манастир четрдесет и две Срикињице! Па да брука што већа буде, једна је од тих Српкињица кГм иредседника „Матице сриске и и носланика на српском сабору! Страшна илустрација как.о је дубоко у нагаем народу пао народан попос и катш је мало родољубља и у оппх, које изабрасмо, да пам буду на челу. То заиста неби учинио „добар пастир", за ког несник вели: „да гато каже ином, и сам својим потврђује чином." Рана, која се тако јако отворила на нашем народпом организму у Новоме Саду, није па жалост усамљена. И ако не у толикој мери виђамо је и по другим нашим местима. Све те ране болу и упропашћују нам народност. Жалостан Нови Сад! Не беше му доста жртва четрдесет двеју Срикињица , него и у тамошњу основну римску школу иде осамнаесторо мугике деце сриске. А има тамо и неколико младих Срба, који обилазе српску гимназију, да дух свој оплемењавају мрвицама са стола стране школе. Дивни изгледи за нашу будућност у овпм крајевима! Ко може поштовати народ, који тако лако свој образ под ноге баца ! Има ли лека том злу ? Има, ако га почнемо лечити што пре и гато радикалније. Кидајмо гато је труло са нагаега тела, да не трује оно, гато је јога здраво. Ускраћујмо нагае погатовање онима, који својим делима показују, да га не заслужују. Престанимо се клањати златном телету и само характер пека нам буде мерило одликовања. Само тако очуваћемо народан нонос, без којег нам нема будућпости, јер народ, који није готов, да све жртвује за своју част, пије вредан да живи. М. Петрови^. . ЧШБЕ У ШОДНОЈ ШКОЛИ. Ма да се колико већ о читању у нар. школи писало, ипак још никако пије питање о предмету овоме тако исцрпљено, да се не би имало у хатар истоме још што рећи. Држим, да нема никога, ко би порицати могао, да читање није један од најважнијих предмета у иародној школи. Њиме дете и за времена школовања, а још више у животу после школе, прибира разна корисна и потребна знања. Читање је дакле она стеиеница, која човека узводи до науке и знања.