Школски лист

Кад је читаље тако важан Фактор науко и знања како за школеки, тако и ваншкодеки, и цео живот човечији, то му заиста и највише бриге у нар. школи обратити ваља. Осведочељем вишегодишњег иекуства дошао сам до тога, да морам исноведити: да се читање ио народним школа.ма јако забатаљује, јер му се пе аоклања ополико бриге и иажње, колпко то важност самога шредмета изискује. Тако бива, да се дете довуче кроз ниже разреде чак до У. и VI. раз., или до средњег ког завода, или— што је код већине случај,— и школу напусти, а са читањем врло траљаво стоји. Ману ту у читању нриметио је и славни педагог данашњега времена Др. Дитес, који се нобуђеним нашао, да у својој „Методици за народне школе" напише ове значајне речи: „У колико се учитељи изодавна живо иаште, да добро удесе нрву наставу из читања, у толико се слабије иазило, а и сад се недовол.но пази на читање у средњим и вишим разредима. У многим нар. школама, гимназијама, реалкама и учитељским школама мало ћете наћи ученика, који добро и тачно читају." Шта је дакле узрок, да читање у народној школи не иде онако, као што би вал.ало? Ја ћу се потрудити, да на ово питање помоћу вишегодишњег иекуства и озбиљног размишљања у колико могу одговорим. Главни узрок лошем читању је основа — темељ. Еа лошем темељу можемо истина подићи зграду, али лабаву, несталну. Тако је то и код читања. Ако се нрви предходни рад читању не иетерује темељно и како вал.а, храма ће се до века. Ако дете не научи ваљано растварати речи у слогове, и ове у гласове, и обратно, ако дете не уме вешто спајати гласове у слогове и речи, кубуриће се увек. Особито при учењу иознавања и нисања иисмена, и спајању ових у слогове, сав је труд узалуд, истина, не еасвим, али не ће се доћи жељеној мети, и то у оној мери, као што би се желити могло. Снајање или считавање је овде главни услов, и то особито на слогове, што је преко нужно код вишесложних и дугачких речи. Имам примера у најстаријим разредима, где дете кратке и једносложпе речи доста добро исчитава, али чим на дужу, вишесложну реч наиђе, треба дуго времена да је прочита, или види нрве гласове, пак по том изговара ма коју другу сличну реч, не гледећи, да ли је заиста тако. Тако н. ир. реч „човечанство" вал.а чекати, док оп целу реч прво пе изгласа, или ио старински, не просриче: „ч' о' в' е' ч' а' н' с' т' в' о'-"човечанство; и тек је онда уједаред искаже, место да слаже слогове: чове—чан—ство — и тиме ненрекидно, ма и нолагано, чита. Други опет ночевши гласати, види да је нешто налик на човека, на ће речи, или човек, човечији и томе слично. То је што се тиче основе или нрвога разреда. Што се иак тиче читања у даљим разредима, где би се читање имало усавршавати, ту многи учитељи падају у другу погрешку. Ови одаберу некоје извесно комађе из дотичне читанке, те пепрестано све то једно и исто дотле читају, док скоро сва деца не науче наиамет. Наравно, да такова деца на испиту врло добро читају доиично комађе, а други комад, који се ретко или никад није читао, или другу коју књигу, читају онако, као што горе напоменух. Треба се већ једном за свагда те нредрасуде отрести, да се оно, што се у школи учи, учи само за истит , а не и за живот.