Школски лист

_ 7 —

У Шведској — тамо се још не зна за беемиелену, апсолутну слободу обрта — нобеђена је ракијска куга строгим законодавством, које је утаманило 170,ОдО ракиџијница. Од тог доба се број убијстава у Шведској у аола смањио, а самоубијстава је за 9? 0 маље! Статистика показује, да убијства и самоубијства у свима земљама, где се пије ракија, расту. Алкохол, кад се пије прекомерно, убија физичко и морално здравље, разорава породичан живот, одводи дангублењу, унанређује убоштво, помути разум, доприноси изметању будућег колена и главан је извор злочина. Ви државници, уклоните најпре из земље ту силну ракију и гостионице, на онда нећете имати нужде, да се тужите на школу ! Умереност подиже народе, а ракиЈа је пропаст за људе." Тако стоје ствари у Швајцарској, а у Угарској уопште, и у пашем народу носебно то је још црље и горе. Самим законом против нијанства, осоЈито кад се тако мљитаво извршује каоупас, није још ништа поможено. Као наш гавајцарски колега, тако и ми држимо, да педагошки лист није место, на ком се има расправљати о средствима за лечење по менутог зла. Доста ј .е, да с.мо пажњу обратили на онасног пенријатеља. —————————— ■! — —— адш»»аиадвшардшмнншш———иаиав—и—а« ■ ш — « Н0С0Р0Г У СИБИРУ. Редак слх чај догодио се опет у Сибиру. Нађена је лешипа једие велике животиље, која је већ ире више хиљада година изумрла, и то сачувана са свима љеним меким деловима, кожом и длаком. Таких случајева нознато је досад још само два. Г. 1799. наћена је на утоку Лене исто тако добро сачувана лешина мамута (нренотонског слона), а г. 1771. опет у Сибиру лешина обичпог сибирског носорога. Мамут се тако добро одржао, да су по нричању неки Енглези од љеговог меса кухали чорбу, која је имала нријатан укус. Животиња, која је сад нађена, такођер је носорог, али друге врсте него пређашњи. Од те животиње налажени су досад само остатци од костура, али гшкад сасушепи меки делови, кол;а или длаке. Место, на ком се таЈ - редак случај догодио лежи у верхојанском округу у североисточиоме Сибиру. Лешина носорога, о ком је реч, нађенаје још г. 1877. Али еамо глава и једна нога послата је у Иркутск, а остатак од целе изванредно добро одржане легнине однела је после вода даље, те је у истој потонуо. Глава је дошла после г. 1879. у Петроград у музеЈ - геограФског друштва, а за ногу се не зна, шта се ш њом даље догодило или где се сад налази. Та глава онисана је опширно у мемоарима царс.ке академије у Петрограду. Веома ј - е важно, што је у иределу, кој'и тако високо на северу лежи, нађена лешина од ноеорога, а стање у ком је нађеиа доказује очевидно, да |е тај носорог заиста негда тамо жнвео. Наравеки.да је клима тог нредела могла бити тада блажија но сада (сад ј *е средња год. темнература — 17° С), као што се може и отуда закључити, што је легда шума у Сибиру даље ва север досизала. Али разлика није могла бити велика, ј - ер јака зима била ј - е неопходан услов за консервовање леишна, животиње морале су дакле још живети у тако хладној клими, да су им се телеса ношто су угинуле могла одржати иеповређепа. Уз то говори околн што су носорози, који су нађени у Сибиру, имали дебело руно, да