Школски лист

— 18 —

Права народна просвета је она, која ее оснива на идејама о Богу, о правди, о поштењу, о човечности. Права народна просвета васпитава и упућује људе да живе паметно, да страсти своје покоравају разуму, да постану срцем благи и питоми, а вољом поштени, праведни и на свако добро склоњени; једиом речи опа настоји да оствари међу људма још овде на земљи царство Божије. Та права просвета лако се и на природни начин распрострети може по свима слојевима народа; њу су кадри схватити и примити не само учени, образовани и доколни људи, него и сами највећи труђеници, најпростији ратари и земљоделци; она је за све људе приступачна, живили они под жарким или нод леденим појасом; били они којег драго рода и илемена, слободни или потиштени, богати или сиромаси ; — сви, сви без разлике нозвани су и могу бити учестници те узвишене просвете, тог највећег блага човечанског. Такој обште човечанској и народној просвети нису положили темел, ни мудри Јелиии ни славни Римљани. Њу је донео на земљу сам син Божији Господ наш Исус Христос, који је учио. да су сви људи чеда Божија и по томе међу собом браћа; да сви људи треба да теже за усавршавањем у поштењу и правичности, у уздржљивости, у умерености, у мудрости и у осталпм човечанским врлинама; — и који је за услов праве среће човечије поставио узвишену чежњу за остварањем међу људма царства Божијега и правде љегоке, када је рекао : „Тражите најире царства Божијега и његове нравде, па ће се и ова сва (остала добра) придодатн вама!" Према томе је дакле религиозио морално васпитање и образовање пут к правој просвети народној ; јер оно чувства човечија блажи и припитомљава; оно ум човечији просвећује светлошћу вере у узвишене идеје о највишој истини, најсавршенијој красоти и најсветитој правди и доброти; оно срце човечије одушевљава најсветијом љубави к човечанству; оно буди и снажи савест и управља вољу човечију на добро; даје човеку сталност и челично постојанство карактера, оно чини човека и у самој несрећи срећним, а у срећи смерним, снраведљивим и човечним и даје му још овде на земљи иредосећање оних блага, која добродетељие људе после излазка из овог живота у царству вечне славе очекују. Само овака просвета кадра је, ако нужда тако са собом