Школски лист

— 45 —

дине отвори главну школу у Голубовцима као и по многим селима у Зети, где ће се учити велики број нравославне и мухамеданске деце, јер су села измешаиа. — Женски цетињски инштитут, који броји десету годину свога постанка, добио је Црногорку гђцу Апђу Поповића за учитељку. Она је у истом инштитуту свршила своје образовање. Дај Боже, да таких примера буде што више! Особље цетињског инштитута састоји се из три учитељке, два учитеља и управитељице гђе Наталије Лвовпе граФиње Месарош. Овај умни расадник женске просвете у Црној Гори дао је леп број образованих и племенитих женскиња, које му служе на дику. Као што је познато тај је завод нодигнут као сноменик братске љубави према племенитоме владаоцу и његову народу сретствима великодушне руске царице блаженоупокојене Марије Алексапдровне. („3.")

КМЖШИ ЛРЈШШ, 2. Инкино благо. Прииоветка Ф. Хофмана. Прее/ео Милутин ЈакшиЛ гимназиста. Издање кшсжаре Луке ЈогџлИа и друга у Новом Саду. 1881. С. 93. ЦенаЗОнов. — У Немачкој броји се ХоФман међу најприпознатије нриповедаоце за омладину. Горња књижицаједно му је од најбољих дела. Пуна је лепе забаве и поуке, а тајанствена перуанска крајина, која се описује у тој причи, побудиће највеће интересовање у младих читалаца. Приповетка је како ваља на српски преведена, а то заслужује у толико веће признање, што је преводилац још млад ђак. 3. Први основи из рачуна у основној народној школи. Са обзиром на нове мер>е. Ручна књига за учитеље. По ИЈуберту, из-радио Мита Т. ФрачковиИ народни. учитељ. Издање накладне књижаре Луке Јоцпћа и друга у Новоме Оаду 1881. С. 25. Цена 15 нов.—Горњим насловом није тачно означен садржај књиге, јер иста се бави само једним основом рачунског рада и то упознавањем десетина и њиховом ирименом на рачунање са новим мерама. Како г. писац хоће, да се одмах у I. разреду сматрају десетине као особита врста разломака, које учи и писати у њиховој засебној Форми (децималној), то ће мало наћи учитеља, који тако поступање неће држати за ггреухитрено. Али и сам начин, којим је г. писац извео своју тему, не може реФеренат да препоручи. Пут н. пр., којим долази до бележења десетина (с. 8.) веома је теретан и ноказује јасно, како се свети сваки покушај, да се предузима некп иредмет кад му није време. Доцније би се дало то сасвим лако извести на броју, који се састоји из једнаких циФара. Уз то су разјашнења местимице нејасна, а неугодно се осећа гдекад и месни дијалекат („садржавање једнога броја у други број;" „колико се пута краћи потез у онај дужи садржи"). Да се „две десетине садрже у четири десетине двапута" означује се са 2." Истина, да је та писмена представа прилагођења усменом рачунању (а не као што се г. писац извињује да „неје"), али ипак није та Форма за ирепоруку због схеме за делење, која ће доцније доћи, те би оно што се ире учило било извор великој забуни. Учитељ долази често у прилику; да нешто, пгго је ире казао, донуни, ограничи, заокружи, али никад не сме да учи оно, што ће морати у току наставе тотално да обори. Јер већ Коменски је рекао, да