Школски лист

— 62 —

главни школски реФерент др. Ђ. Натошевић и члан Школског Савета С. Лазић. кбижевни приши. 4. „СЉпка га се^уг^ гаггес1 рискЉ вко1а. ТЈ Ха§ге1)и пак1а(1ош кг. ћгу.-з1ау.-с1а1т. гетаЦзке у1а<1е. 1880." За дужност сматрамо читаоцима школскога листа приказати и ову најновију читанку за комуналне народне школе у троједној краљевини, која је у течају ове школске године на свет изишла и већ се у четвртом разреду свију школа у Славонији и у Хрватској за вештбање у читању, за наставу у стварним знањима, благонравности и за основу вештбања у граматици употребљује. Читанка је ова у великом Формату круиним писменима лепо и разговетно штампана и износи са садржајем заједно 352 странице. Цела књига дели се на праву читанку, која заузима 292 странице и на словницу, која јој је придодата од 293—350 странице. Цена је круто везаној књизи 65 новчића. Права читанка дели се на седам одсека. У првом су одсеку песме, приповедке, басне и нословице; у другом цртице из земљописа ; у трећем су цртице из иовјести; у четвртом из природописа; пети одсек садржи у себи цртице из природословља; шести из господарства, а седми је посвећен ноуци о чувању здравља. Као што се из поделе види у читанци овој дато је место свима оним гранама првих знања, што се у старијим разредима народне школе предавати имају, и доиста кад ближе размотримо садржај ове књиге уверићемо се, да је у њој смештено много ваљаног наставног градива, које ће ученици под унутсвом и руковођењем вештих учитеља не само за читање него и за нрибирање користинх знања, за облагорођење срца и душе и за просвећење разума употребити моћи. У целој читанци има 155 предмета за читање од којих су 45 штампани ћирилицом а остали латиницом. Језик је бољи него у читанци за III. разред, али ипак има и у њој доста незгодних, неразумљивих шта више местимице и саблажњивих израза, особито у нредметима који садрже у себи религиозно моралну поуку. Ми ћемо на дотичним местима неке од ових неунутних и неразумљивих израза споменути, с жељом, да се у другом издању изнрави што је неупутно и неразумљиво. На првом месту је позната царска химна, која се овде назива: „Пучка песма." Други је предмет побожна раснрава под насловом „Бог." Овде има особито много чудних и за србску децу неразумљивих израза, као „осунне" „створац," „заухвање," „Бог штити недужне" (у место невине), „битисање Божије" (?) „одкле да смогнемо речи" и т. д. У приповедци под бр. 5. „ Јунакиња девојка" (стр. 8.) наилазимо речи: „блунаст (!) момчић, да ју снасим (ваљда спасем);у лепој приноведци(ћирил.) бр. 11. „Запад сунца" написано је: „Јосип"; „сунце бацаше задње траке(уместо зраке) на земљу." „Незаборавна мајка" (у место : „незаборављена.") „Она нас је иаучала" (у место учила); драгому Богу (у место благоме Богу); вруће