Школски лист

— 63 — 1 молитвице (у место топле). —У песми под бр. 14. (н. стр. 23.) стоји „Мој ти момак пут нод ноге" (у место „пред ноге"), а мало ниже неразумљиви су за србску децу изрази: „иополијеће" и „чубећ." — Врло су поучне и лепе песм е : Мајка је мајка (бр. 10), Утјеха невол>нику (бр. 12:) и она народна : „чобаница вила" (на бр. 19.). На бр. 22. има нод насловом „Клекните! и клекнуше тисуће" лепа цртица из живота руског цара Николе ћирилским гшсмени штампана. Ту се приповеда како је беснио 1881. у Петрограду кратељ (колера) и светина се нобунила мислећ да Пољаци лечници народ трују ; цар бивши онда на ладпњу даде запрећи кола нак јури у Петроград; — даље се каже како се узагребце (!) вози Никола, но када је дојурнуо пред свјетину, нодвикну громовитим гласом: ,.А што раднте овђе? што каните? што хоћете ? и покаравпш их озбиљно са неколико речи повиче: „Клекните! Помолите се!" И заче Никола: „Господе, помилуј" а цару одговарају тисуће : „Помилуј Госиоде !" — Овај лепи нризор ваљало је онако представити. као што је морао и бити, дакле мало другојачије; јер јамачно је народ на нозив царев Богу се молио са речма: „Господи иомилуј ? а не : „Помилуј Господе!", што се у нравославних Сдавена нигде и никада не употребљује, него се наизменце употребљује тако та молитва само у римској цркви. — У басни „.Тисица, магарац и ппе" (бр. 23.) долази реч „кобача" а у загради тумачи се са „гајба." Срби и Славонци нити разумеју, шта је кобача ни шта је гајба. — Врло красна из живота наших иримораца узета морална нриповедка : „Што даје десница, незнај за то лјевица" (у место нека незна и т. д.) била би најдичнији украс ове читанке, да није у њој (на стр. 38) кеса с новцима названа другом речи, коју ми пристојност забрањује овде дословно навести, и због које се већ никако у Срему и у Славонији не би смела ова читанка употребљавати, јер би се деца мушка а особито женска том речи јако саблазнила. — Међу нословицама под бр. 26. (на стр. 41.) читамо: „У устијух мед, а у срдцу јед." Зар неби лепше било у усти или у устима ? — У басни „Црв и лав" (бр. 31.) први говори другом : „Тко је јачи од нас два? (у место од нас двојице). У нриповедци „Тко не ради, не треба да једе", (бр. 33.) има такође неколико речи и израза, које се у народу нашем неупотребљују, као „сиретва" и „комушљати" али су бар протумачене обичнијим речма у загради ; незгодан је и ту у завршетку израз : „али је намро (у место оставио) кћери и зету си све своје живо и неживо имање." Још нам споменути ва.ља из овога одсека две ваљане расправе, и то на бр. 27. „Својина" и на бр, 29. „Права и дужности," као и лепе песмице бр. 25. „У барки," бр. 28. „Задњи ноход" и бр. 30. „Дјетинско весеље." Последња песмица, с којом се први одсек завршује „Ајдмо тамо!" може бити лепа за иевање, али јој се састав неодликује ленотом језика. У другоме су одсеку на ирвом месту црте из хрватске домовине. Ове започињу узоритом несмом: Хрватска домовина (бр. 36.); за овом долази слика наше домовине (стр. 52), која верно представља Хрватску, местимице спомиње Славонију и напоследку описује Далмацију са Боком Которском. Иза ове изведена је лепа слика јадранског мора и његових лука и отока, која се завршује дивном песмом неумрлог нашег песника Петра Прерадовића: „Море дивно, море свето! иред нами се шириш ето, као тајна коб. — Љулачка си кому била, кому хладан гроб и т. д. Овај