Школски лист

— 50 —

српском учитељу најсјајнијег узора, ето му иоиоситог угледа, ето му поуздана руковође. Да, господо, Свети је Саво творац и зачетник једне од пајепохалннјех и иајсјајнијех ера срнске историје ! Неђе пред 6 вијекова' виђаше се у велпкољепној задугабини Немањиној, у манастиру Жичп, пеобична светковпна: Архијепископ Саво вјенчава свога брата на краљевски пријесто. Тога дана држаше богодухновепи архипастир знамениту бееједу, којом проповиједаше праву вјеру, добродјетељ и науку; „једно с другим ваља да је скопчано, да човјек буде савршен," — учаше Светитељ. Ово узвишепо начело Светитеља бијаше девиза свега рада и настојања његова, ово уједпо бијаше програм и владалачка девиза славне куће Немањнћа; ово је начело онај темељ, на коме се сазда и подиже силно царство Душаново. С пошљедњијем Немањићем леже у гроб п ово њихово владавинско пачело, а с њпме и силно царство Душаново. Посље-немањићска узурпаторска динаетија Мрњавчевића сруши ово начело, оборп добродјетељ, а мјесго њега успостави гесло ниске самоограничености, суровог себичлука, које растроји моралну везу народа: роди завист и лукавство, а дијете и нашљедник лукавства бијаше Вук Бранковић, ова оваплоћена несрећа српскога иарода За овом катастроФОм шл^едоваше ударац за ударцем, и понављаше се вијековима; нити више српскн народ имађаше нрилике да се религиозно окријепи и моралио опорави. Сву своју снагу улагаше и трошаше у непрестаној борбп за опстанак; он се развијаше само физично , дочим душевна и морална страна Србинове прпроде остадоше занемарене; нити је више могло бити спомена о њезину обрађивању по начелу Светитеља Сава; права вјера и добродјетељ остадоше у назадку. Из те једностраиости у развитку шљедоваше пак дисхармонија у животу српскога народа. Од туда његова пословична склоност раздору и неслози и анималном себнчлуку ; од туд, завист п лукавство, а од туда и сиособност српске мајке за родити Бранковића. У кратко: посље Немањића образоваше се у Србина Физична или анимална страна човјекова, интелектуална — а особито морална — зачама, т. ј. Србин не би васнитаван. Исти узроци рађају исте пошљедице; зато историци и допуштају да се историја може поновити. 300 година посље Немањића диже из гроба њихову владалачку девизу и написа