Школски лист

— 51 —

је на свој барјак, — што је значајно — опет један српски архипастир. Архипастир тај славни, јест онај, кога смо пред десетак дана усномену славили, то је славни Владика Данило. Чим тај узвишени барјак заблиста у рукама достојпога носиоца, васкресе и начело праве вјере и добродјетељи; и све оно Српства, што бпјаше способно под тај барјак стати, поче се снажити и кријепити .... Каква наука шљедује из тога за нас који се бавимо образовањем и васпитаљем народа? — На то питање одговара нам Светитељ Саво, учећи нас да човјека образујемо тако, да буде „савршен;" да га образујемо хармонички •; да Србину саразмјерно развијамо његову интелектуалну, моралпу и Физичку ирироду. Учећи Србина, поведимо га у храм васелене божије, но немојмо допуштитп да нам по ливади божијој гази само паше ради, као стока, која се храни цвијећем, не испитујуКи, од куд и што је цвијеће ; која се напаја бисерном росицом, не испитујући, од куд и што је та росица ; која се грије јарким сунцем, не испитујући, од куд и што је сунце. Но отворимо дјетету књигу бескрајне божије природе; научимо га посматрати чудна дјела Господња, која славе Творца свога ; научимо га проуча. вати вјечите законе бескрајне природе, који условљавају и живот појединаца, па ће човјек наћи Госиода и оне односе, у којима се налази према Богу, према нрироди и према друштву; наћи ће и своју узвишену предетерминацију, своје предодређење и своју цијељ Ту ће се човјек освједочити, да је он тек непримјетни атом, подлежећи природнијем законима, и то ће га најбоље предохранити, да сам себи не постане смијешнијем идолопоклоником. Ко природу мање позна, мање Бога нозна, тијем иотребитија му је вјера; но природа је без краја и конца, и пошто је тешко њу сву схватити, тешко је и њезина Животворца и Сведржитеља потпуно појмити ; зато опет нужиа нам је вјера, која је неисцриими извор божанственог одкривења и освећено срество за оплемењење срца и чувства човјечјега. Образујмо ум човјечији, али не заборавимо дакле нравствене етране његове. Боље, сто пута боље, без свакога образовања, но образовање ума без оплемењења чувства и срца. Јер тако образоваћемо најопасније звијере, — звијере са љуцкијем мозгом, који измишља најиакленија зла своме ближњему, саљуцкијем језиком,