Школски лист

— 52 —

способним клеветати — звијере са љуцкијем рукама, које стварају и владају толико оруђе уништења У васпптанику будимо свијест о правом љуцком достојанству ; чувајмо се, да не образујемо самоограничене личности. Ако иагазимо па егоизам, чупајмо га, и образујмо л,убав к Богу, ближњему, отачаству и владаоцу; а мјесто лукавства, тога цара лажп, образујмо попттење и искреност. Ако уз ово иомогпемо и фпзпчком развитку, учинићемо дјело човјечностн и родољубља. Само „у здраву тијелу здрав је и дух," и само чила иасмина способна је да постоји У овом погледу не ће нам биги тешка работа ; доста ће бити да се природном развитку пе стаје на пут. Србина је Бог надарио храбром мишицом ; о том је дао најсјајнија доказа и у најновије врпјеме, тако да му се свијет диви. Ако тако узрадимо, онда ћемо бити прави пошљедоватељи Св. Сава, достојни носиоци имена народњих просвјетитеља ; онда ћемо иаш мили иарод спремити за оно, што га чини славним и великим ; онда ћемо га спремити за силио Душаново царство. ТИШИНЛ ЗА ВРШЕ НАСТШ. Један важан услов по напредак гаколин је мир и тишина за време наставе. Где је тишина нри настава, ту је олакшано наставнику, што не мора да напреже толико своје органе за говор, нити му шта смета слободном току мисли. По ученике је такође тишина од валшости: у тишини Ке лакше разабрати речи учитељеве, лакше ће наставу примити и о њој мислити, и боље ће је запамтити. Особито је немир за време наставе убитачан по ону децу, која теже схваћају и која требају дуже времена и мира, да што схвате и присвоје. Где је тиншна, ту је и већа пажња, и ту је кадар учитељ, који иначе нема велике епособности и вештине у предавању, бољи успех да покаже од онога, који не уме за време наставе мир и тишину да одржи. У народној школи ие иште се она гробна тишина, где се ученик не сме ни накашљати, нити икако мрднути. Шта више, нека се ученику дозволи да мало слободније седи, само ако пази на предмет о ком се наставл.а и не смета настави. Веле да се у живости дечијој огледа здравље њихово, те за то не треба ову осуђивати нити насилним средствима убијати. А живост се та убија, ако захтевамо од деце да нам седе непомично као оно укрућени луткови, да по читаве сахате руке на скамији држе. Оваково је седење неприродно и усиљено, те смета слободном развијању дечијем. Не састоји се ни у томе школска тишина, да дете за време наставе немо ћути и слуша, а да никако не сме да прозбори и да запита учитеља. Сваког наставника ваља да весели, кад га ученици питају за ово или оно, али при томе ваља пазити, да деца питањима сво-