Школски лист

— 53 —

јима не сведу говор са самог предмета, о ком је реч. Њихова питања дакле ваља да се односе на сам предмет и сваки ученик ваља да се држи извесног реда при питању. Приликом очигледне наставе, или друге које наставе, која се састоји из разговора учитељевог са ученицима, слободно је ученику, да но што одговори, и запита ио гдашто, али га ваља навпкнути, да не упада учитељу или своме другу у реч. При настави, у којој учитељ својим ученицима нешто саопштава, ваља ученик да нричека, док учитељ не заврши своје предавање, на онда нека нодигне руку, а учитељ, који како за време нредавања тако и по томе, прати погледом сваког свог ученика, ваља да га запита шта хоће, и тек сада биће дозвољено ученику да га пита. Ово је зато нужно, да се не би прекидало нредавање, а друго да не би више ученика на један мах питали, чиме би се нореметио мир и поредак. Мир и тишина за време наставе ће да завлада, ако учитељ нре почетка наставе мало нричека и даде прилике ученицима, да се примире и за посао или слушање приуготове. Ако учитељ приликом молитве и наставе, где не треба књиге, настоји, да се све књиге и ствари уклоне са скамије, јер у иротивном случају ученици свагда нађу нешто да нискарају или по књизи да премећу. Кад учитељ говори ваља да су му сви ученици нред очима и да сваки на њега пази. Ако учитељ осети жагор, он ће на мах престати са говором и погледаће озбиљно на ону страну, и тек по што се жагор утиша наставиће свој говор. Ако се жагор не утиша, нека мало лупне руком о сто. Траје ли жагор и даље, прозваће немирника ио имену, и од сад ће њега ноглавито пред очима имати. Да мир за време наставе влада, ваља још пре паставе учитељ да распореди децу равномерно по скамијама и никако да не дозволи двојици ими тројици да скучено седе. Кад једно дете одговара, друга сва деца ваља да пазе, да не дошантавају и не сметају, да не дижу руке док се не питају. Ако учитељ занита, онда нека просто дигну руку преда се и нека чекају на његов позив, а не да машу прстима или пгго је још горе, да вичу: „молим, ја знам !" Кад се дете прозове на таблу, нека његови суседи полако изађу из скамије и иека му отворе слободан пролаз, а нрозвани нека не прави троме кораке ириликом излажења. Учитељ ваља своја предавања тако да удеси, да би ова ученике занимала. А то ће постићи, ако буде све предмете једиаком и постојаном вољом предавао, ако се старао буде, да наставни говор и садржај иредмета потпуно присвоји, ако му је предавање живо, изговор јасан и разговетан, ако само разумљиве речи употребљује, које деца лако појме и ако у говору сувише не брза. Тишину руши и оно силно излажење из школе за време предавања, а то учитељ никако не сме да трпи. Много је теже мир одржати у оној школи, где је више деце из разних разреда, но инак да овде не би један разред другоме досађивао, ваља да га учитељ нозабави послом, на и за време тихог вежбања да га