Школски лист

— 54 —

не губи из вида; јер су деца баш онда најнемирнија, кад немају чиме да се забаве и кад знају да нико на њих не пази. Да би се тишина за сво време наставе одржада, нужно је навикавати децу, да се нре учитељевог знака ие крећу с места; јер ће иначе деца одмах како чују звонце поврвети и заџакати, те не ће чути крај речи учитељевих. Светозар АрсенијевиБ.

ттт уз школе, У последље време обратило је на себе пажњу свију педагошких кругова питање о радионицама уз школе, као што су исте од више година заведене у Данској и Шведској. Та околност онравдаће, што ћемо овде за наше читаоце навести важнија места из извештаја дра Шнајдера, што га је исти као један члан комисије, коју је нруска влада изаслала ради проучавања горњег питања у Данску и Шведску, поднео пруоком посланичком дому (в. III. Л. с. 11.) У Данској нису радионице нигде у непосредној вези са народном школом. Све што се чини за т. з. домаћу радиност или је у рукама нриватних људи или друштва за распростирање домаће радиности. То друштво има у самом Еопенхагену једну малу школу, коју полазе 72 ученика и осим тога издржава или бар потпомаже још неколико таких школау земљи. Држава се држи у резерви, она даје друштву годишње 5000 круна и 2600 капетану Клаусон-Касу за унапређивање течајева, које исти држи. Иначе не сматра влада ту ствар за званичну. Поједини поседници покушали су на својим добрима, да своје људе привикну ручном раду и у два три случаја постигнут је заиста повољан уснех. Од стране власти питане су општине, да ли су наклоњене, да уз државну потнору уведу домаћу радиност, али одзив је био слаб. У оденсеском срезу примиле су 22, но другима 26 општина домаћу радиност, али само за девојке и то уз услов, да држава сноси иоловину трошкова. Остале оиштине одбиле су позив. Капетан Клаусон-Кас обратио се владии унрави четир државних учитељских школа са иредлогом, да се ручна радиност уведе у те школе. Три кр. директора изразила су се одлучно против тог предлога, четврти је хтео да дозволи Факултативно увађање, али се види, да ни он није одушевљен за ту ствар. Ни на том заводу није дошло до нокушаја, јер је влади био прорачун за то (2700 круна) сувише велик. Што је комисија видела у школама за радиност, беху већином иросте резарије иилом и само у гдекојима, као у Копенхагену и Силкеборгу, нокушано је настављањем у занату у правом смислу, где су учитељи од чести технички спремљени. Очекивања комисије нису у Данској задовољена. Поједини државници, с којима су се чланови исте разговарали, рекли су им, да се једва надају, е ће ствар у њих ухватити чврста темеља. Свакако ће дотле проћа дуго времена; у једном вишем заводу учињен је иокушај, али је оиет напуштен. Сасвим друкчије стоје ствари у Шведској. Тамо је питање о домаћој радиности врло популарно и на све стране показује се најживљи интерес за исто. Директори препарандија закључили су у једној конФе-