Школски лист

— 56 —

за половину сахата. У Гетеборгу сматрају ту установу као предуготовну школу за занате, она има дакле одређен правад. (Свршиће се.) ДОШИНСКА ЛЕДША ПШТЕР1 Жз иодтатранског иутоииса Јосифа Бинша. Дошиинска ледена пештера снада међу највеће природне знаменитости. Пештере најразличнијег облика и величине, иоглавито вапнене пештере познате су већ у огромној множини. Гдегод има вапнених стена, тамо поетају веће и мање шупљине, а у шупљинама се гради сига. Али ледених пештера познато је досад веома мало. У ужо.ј Угарској знамо свега за три, за једну у Ердељу и Хрватској,*) за две на женевском и за једну на тунском језеру у Швајцарској. Али све те пештере не значе скоро ништа према допшинској. Све њих нревазилази она и по својој величини и по моћности ледених слојева и по лепоти својих облика. Велика је око 9000 0 м., од којих су преко 7000 покривени ледом, а само не пуне 2000 су гола стена. Количина леда, у колико је пештера позната, рачуна се на 25,000 ку&них метара а тешка је далеко преко милион дената. Допшинску пештеру открио је г. 1870. у месецу јулу бањски енжењер Евгеније РуФињи, ио ког се имену обично и пазива. Пре тога није се за њу знало. Само словачки пастири, који су своја стада пасли у Гелницкој дољи, знали су добро, да се усред врлети шумом обрасле Дуче отвара каменита провала, која је преко целе године, и у најтоплијим месецима, зарасла ледом. Лед са ледене јаме узимали су они за разне нотребе. Али нико се није усудио да у јаму уђе. Свако се нлашио, да се тамо с места не смрзне. Нико није ни сневао, шта се даље скрива за тим улазом. И Руоињи се као многи пред њим дивио тој чудноватој јами од леда. Али оп се није нросто уклонио од ње као други, слутио је, да се можда за тим тесним улазом скрива велељепни, досад непознати свет. Али како да се убеди, да га слутња не вара ? Исналио је пушку у мрачни каменити отвор. Хиљадостручни одјек враћао се из каменитог крила. РуФињи је сад знао, да се за тесним улазом од леда разастиру силни каменити сводови. Тако је он открио ледену допшинску пештеру. Са своја три друга ушао је 16. јула 1870. ирви пут унутра у иештеру. Горска варош Допшин нримила је пештеру као знамениту нриродну појаву нод своју заштиту. Заградила је нре свега приступ, да неби сурова рука порушила њене красоте. У леду су исечене степенице, намештен је дрвен ходник, положене су дрвене стазе и завртњима утврђене, тако да сад могу у пештеру да улазе и женскиње и деца без сваке опасности. Где се учинило потребно обешене су петролеумске ламие. Пештера лежи дубље од улаза, те се силази у њу на 18 степеница.

*) Та ледена пештера у Хрватокој налази ое код Мрконља. Њу је ноходно год. 1879. вредни хрватоки учитељ у Бакру Драгутин Хирц и онисао ју је у 26. броју „КаргесШа" од г. 1880. 'Гамо се налази само једна ледена дворана, која је дугачка 17, широка 7, а висока 15 метара. Судимо, да је нетачна приметба г. Хирца, да је наиме зими та леденица без леда; свакако би му на срце метнули, да се ближе о том извести. Исти г. Хирц, који већ од неколико година обрађује у нас веома ревносно ноље природних наука, помиње, да се још једна ледена пештера налази у Хрватској и то у околици скрадској, недалеко Дивљака, а више села Буков врх. М. П.